Broj stečajeva među pravnim licima u Nemačkoj tokom jula 2025. godine dostigao je alarmantan nivo, jer je čak 1.588 kompanija proglasilo bankrot. To predstavlja rast od 12 procenata u poređenju sa junom, ali i drastičnih 64 procenata u odnosu na prosečne brojeve iz jula pre pandemije (2016–2019). Ova saznanja donosi Institut za ekonomska istraživanja u Haleu (IWH).
Iako se većinom radi o manjim firmama, koje možda ne predstavljaju trenutnu i masovnu pretnju za tržište rada, stručnjaci ističu da bi ovi podaci mogli biti tek početak ozbiljnih ekonomskih turbulencija koje bi mogle uslediti u mesecima koji dolaze. „Visina ovih ranih pokazatelja je neuobičajena i ukazuje na to da ćemo i tokom jeseni beležiti visoke stope stečajeva,“ izjavio je Štefen Miler, predstavnik IWH-a.
Rani indikatori, koji su statistike predviđajuće stečajeve s vremenskim pomakom od dva do tri meseca, dodatno povećavaju zabrinutost. Ovi pokazatelji su u julu dostigli najviši nivo od januara 2020. godine, čak osam procenata iznad prošlogodišnjeg maksimuma.
Nemačka ekonomija se već suočava sa velikim izazovima, uključujući inflaciju, visoke troškove energije i slabiju industrijsku potražnju. Ove poteškoće su sada dodatno pojačane, i ukoliko se ovaj trend nastavi, jesen bi mogla doneti novi talas insolventnosti, što bi dodatno pojačalo pritisak na ionako usporeni oporavak najveće evropske privrede.
Promene u privrednom okruženju, koje uključuju rast kamatnih stopa kako bi se kontrolisala inflacija, dodatno otežavaju situaciju. Mnoge kompanije su se zadužile tokom pandemije, a sada se suočavaju sa povećanjem troškova i padom potražnje, što ih dovodi u poziciju da ne mogu da izdrže finansijske pritiske.
Stručnjaci upozoravaju da rešenja moraju biti brza i efikasna kako bi se sprečila spirala stečajeva koja bi mogla uzrokovati gubitak radnih mesta i dodatno pogoršati situaciju na tržištu rada. Takođe, potrebna je koordinacija između vlasti i privrede, kako bi se iskoristile sve mogućnosti za podršku firmama koje se bore za opstanak.
Iako se očekuje da će manji poslovni subjekti biti najviše pogođeni, velike kompanije takođe ne ostaju imune na promene u ekonomskom okruženju. Uzimajući u obzir nedavne procene banke, moguće je da bi i neki od vodećih igrača mogli doći u situaciju da se suoče sa teškoćama ako se trenutna situacija ne promeni.
Pored svega, važno je napomenuti da je privredni oporavak postao krhak, i da je neophodno ulagati u sektore koji su ključni za održavanje stope zaposlenosti i očuvanje radnih mesta. U tom kontekstu, privrednici i vlada bi morali da preduzmu drastičnije mere koje bi podržale stabilnost tržišta.
Očekuje se da će u narednim mesecima privreda reagovati na sve ove izazove, a ključna će biti sposobnost vlasti da odgovori na potrebe sektora koji su najviše pogođeni krizom. Zbog visokog nivoa nesigurnosti, mnogi analitičari prognoziraju da bi se situacija mogla dodatno pogoršati, ukoliko se ne preduzmu hitne mere, što bi moglo imati dalekosežne posledice za celu ekonomiju.
Ukratko, trenutna situacija u Nemačkoj predstavlja ozbiljan ekonomski izazov, a privrednici su na rubu opstanka. Ukoliko se želimo izbeći još većih problema, ubrzo će biti potrebno preduzeti konkretne korake za oporavak. Samo kroz zajednički rad i strateško pristupanje ovom problemu može se nadati da će Nemačka prevazići ovu krizu.
