Prošle godine na Zlatiboru zasađeno je osamsto sadnica belog bora s ciljem da posluže kao podloga za kalemljenje zlatnog bora, retke vrste koja se u Srbiji može naći samo u četiri primerka. Ova akcija je organizovana u okviru projekta „Discover Serbia,“ uz podršku Kancelarije Evropske unije u Srbiji i Šumarskog fakulteta u Beogradu. Zlatni bor, poznat po svojim zlatno-žutim iglicama, predstavlja autentični simbol Zlatibora, planine koja je po njemu dobila i ime.
Kako se proleće bliži, započeo je proces kalemljenja sadnica. Uroš Nešević, inženjer šumarstva zaposlen u Parku prirode „Zlatibor,“ objašnjava kako je proces kalemljenja prethodni deo posla od obezbeđivanja plemki, koje su uzimane dok je vegetacija mirovala. Sada je idealno vreme da se plemke kaleme na matične biljke, a sadnice će postupno dobijati svoju „zlatnu krunu“.
Ovaj princip kalemljenja postupno se primenjuje kako bi se matično stablo sa kog se uzimaju plemke očuvalo. Nešević navodi da će proces kalemljenja biti sličan onom kod voćarskih vrsta, ali sa izmenjenim metodama koje su se pokazale uspešnim. On očekuje da će za nekoliko meseci moći da potvrdi uspešnost kalemljenja.
Zlatni bor je prvi put opisao šumarski inženjer Salih Omanović 1927. godine. Dr Mihailo Tošić je započeo proces kalemljenja 1994. godine. Nažalost, poslednje originalno stablo zlatnog bora sačuvalo se u selu Negbina, pod Murtenicom, ali je i to stablo stradalo pod teretom snega. Jak severac je polomio stablo i izvalio ga iz zemlje. Ipak, kalemi ovog bora mogu se videti u dvorištima nekih ustanova na Zlatiboru i u Čajetini.
Zlatni bor će biti kalemljen na više lokacija u Zlatiboru, počevši od dvorišta Šumske uprave i Turističke organizacije, pored pojedinih hotela, kao i ispod kabina zlatiborske gondole. Očekivanja su velika i uz ovakve aktivnosti stvorit će se mogućnost da se spasi i postigne veća raznolikost drvenastih vrsta u ovom predelu.
Akcije poput ovog kalemljenja ne samo da doprinose očuvanju retkih vrsta, već i obogaćuju lokalnu biologiju. Svaka nova sadnica zlatnog bora predstavlja šansu za revitalizaciju ekosistema Zlatibora kao i jačanje njegovog identiteta i turističke ponude. Takođe, ova vrsta može privući biologe, ekološke aktiviste i turiste koji dele interesovanje za očuvanje i zaštitu prirode.
U Srbiji se sve više prepoznaje važnost očuvanja biološke raznovrsnosti i zlatni bor, kao retka podvrsta, predstavlja važan korak ka stvaranju svesti o značaju zaštite prirodnog bogatstva. Lokalna zajednica, uz podršku institucija, aktivno se uključuje u projekte koji doprinose očuvanju prirode i održivom razvoju.
Kalemljenje je složen proces koji zahteva znanje, iskustvo i strpljenje. Nadležni se nadaju da će se kroz ovaj projekat stvoriti nova stabla zlatnog bora koja će se nastaviti dalje razvijati i obogaćivati Zlatibor svojim prisustvom. U zajedničkoj borbi za očuvanje prirode i zaštitu ugroženih vrsta, lokalna zajednica i institucije će nastaviti da rade na ovom važnom pitanju, zaključuje Nešević.
Ova inicijativa svakako je važna za Zlatibor, ne samo zbog očuvanja prirode, već i zbog podizanja svesti o značaju zaštite i očuvanja životne sredine. Svaki korak ka većoj raznovrsnosti i zdravijem ekosistemu jeste investicija u budućnost koja se ne može zanemariti.
