Losos iz konzerve slučajno se pretvorio u „muzej“ prirodne istorije kada su naučnici u njemu pronašli očuvane tragove morske ekologije Aljaske. Paraziti, poput anisakida, pružaju mnogo podataka o ekosistemima, ali su često zapostavljeni u naučnim istraživanjima, osim kada predstavljaju zdravstveni rizik za ljude.
Ekologinje Natali Mastik i Čelsi Vud sa Univerziteta Vašington istražuju uticaj parazita na morske sisavce u Pacifičkom severozapadu. Njihova pažnja je usmerena na stare konzerve lososa, koje su im doneli iz Asocijacije za proizvode iz mora u Sijetlu. Ove konzerve, neke iz 1970-ih, bile su deo arhive za kontrolu kvaliteta, a u rukama ekologa postale su izvor izuzetno očuvanih uzoraka crva, a ne samog lososa.
Iako crvi u konzervi izazivaju gađenje, morski paraziti dužine oko 1 cm su bezopasni za ljude kada se termički obrade tokom procesa konzerviranja. Vud je istakla da je prisustvo anisakida zapravo pokazatelj zdravog ekosistema, jer oni zauzimaju svoju nišu u prehrambenom lancu. Anisakidi ulaze u lanac ishrane jedući ih sitni račići, koji zatim bivaju proždirani većim ribama, kao što je losos. Njihova jaja izbacuju morski sisavci u okean, čime se ciklus ponovo pokreće.
U istraživanju su pregledane 178 konzerve lososa, uključujući različite vrste hobotnica ulovljenih u Aljaskom zalivu i Bristolskoj uvali u periodu od 1979. do 2021. godine. Analizom su identifikovane četiri vrste lososa: čam, koho, pink i sokaj. Iako metodologija konzerviranja nije očuvala sve delove crva u savršenom stanju, istraživači su uspeli da izračunaju broj crva po gramu mesa. Rezultati su pokazali da se broj ćelija crva povećao kod čam i pink lososa, dok je kod koho i sokaj lososa ostao stabilan.
Mastik je naglasila da povećanje broja crva kod čam i pink lososa sugerira da su ovi paraziti pronašli odgovarajuće domaćine, što može ukazivati na stabilan ekosistem ili ekosistem u oporavku. Pitanje ostaje zašto je broj crva ostao stabilan kod koho i sokaj lososa, a proces konzerviranja otežava identifikaciju tačnih vrsta anisakida. Autori smatraju da se paraziti čiji broj raste mogu češće javljati kod nekih vrsta, dok su stabilni kod drugih.
Mastik i njene kolege veruju da bi ovaj pristup istraživanju, kroz analizu starih konzervi, mogao dovesti do novih otkrića u ekologiji. Ova istraživanja ne samo da otkrivaju zdravlje ekosistema, već i naglašavaju važnost razumevanja uloge parazita u morskim ekosistemima. Njihove studije doprinose boljem shvatanju morskih lanaca ishrane i mogućoj evoluciji vrsta.
U zaključku, slučaj lososa u konzervi otvara dijalog o važnosti parazita i njihovoj ulozi u ekosistemima. Ovo istraživanje daje novi uvid u to kako se morski ekosistemi razvijaju i kako se povezuju različite vrste unutar složenih lanaca ishrane. Istraživači smatraju da bi njihov rad mogao imati dalekosežne posledice za ekologiju i očuvanje morskih resursa, pozivajući druge naučnike da razmotri slične pristupe u istraživanjima.
