Iako su cene stanova u Beogradu još uvek stabilne, tržište iznajmljivanja pokazuje blage znakove pristupačnosti, posebno na kratki rok. Prema poslednjim podacima agencija za nekretnine, zakupnine su se u protekla tri meseca malo smanjile, dok su cene kvadrata ostale nepromenjene. Prema rečima investicionog savetnika Nikole Senešija, i dalje postoji aktivnost na tržištu stanova u Beogradu, s tim da se potražnja sve više usmerava ka obodnim delovima grada, gde se kvadrati mogu nabaviti po cenama između 100.000 i 120.000 evra.
Seneši ističe kako je tržište Beograda živahnije nego što je bilo prethodnih godina i dodaje da se interesovanje prebacuje sa elitnih područja na pristupačnije i novim pravcima razvoja. Ove promene, kako smatra, predstavljaju priliku za kupce koji traže stanove van centralnih lokacija.
S druge strane, procenitelj Milić Đoković naglašava da ne očekuje značajniji pad cena kvadrata u Beogradu. Prema njegovim rečima, kada se cena nekretnine jednom poveća, veoma je teško da se vrati na ranije nivoe, osim u ekstenzivnim okolnostima poput ratova ili ozbiljnih ekonomskih kriza. Đoković dodaje da plate polako rastu i da tržište nekretnina i dalje funkcioniše, uprkos trenutnim izazovima.
U istom kontekstu, Seneši potvrđuje da su zakupnine blago opale u Beogradu, ali smatra da je to kratkoročna pojava koja će biti podložna promenama zavisno od ekonomskih uslova. Naglašava da cene zakupa uvek prate inflaciju i da, iako su se smanjile u zadnje vreme, u poređenju sa pre deset godina, i dalje su znatno više zbog opadanja vrednosti novca.
Gledajući napred, stručnjaci kao što je Seneši očekuju da će budući urbanistički razvoj Beograda, posebno u pravcima kao što su Ekspopark, Surčin i Jakovo, uticati na cene kvadrata, kao i na strukturu nekretnina na tržištu. Novi koncepti stanovanja, kao što su kuće u nizu i zatvorene zajednice, mogli bi promeniti dinamiku trenutnog tržišta.
Osim cena nekretnina, Ljubiša Banovački iz Udruženja profesionalnih upravnika napominje da su kupci i agencije sve više fokusirani na stanje zgrada pre kupovine, tražeći informacije o eventualnim sanacijama krova, lifta ili fasade. Ovu tendenciju motiviše svest kupaca da dodatni troškovi mogu nastati nakon kupovine, što je posebno važno za one koji kupuju na kredit.
Milić Đoković skreće pažnju na to da pad cena nekretnina može biti signal recesije i ističe da je Beograd tržište za sebe, koje se ne može jednostavno upoređivati s ostalim gradovima u regionu. On predviđa da će kupci stanova svuda u Srbiji imati pasivan prihod kroz izdavanje nekretnina, što može poboljšati njihov privredni položaj.
U pogledu budućih investicija, Seneši savetuje da se obrate pažnja na lokacije duž auto-puta Miloš Veliki, posebno između budućeg nacionalnog stadiona i Bloka 46. Lokacije kao što su Makiš i Železnik se očekuju da će biti tražene do 2025. godine, dok trenutno dobijaju na važnosti Zvezdara i Mirijevo.
Seneši zaključno savetuju potencijalne kupce da prate infrastrukturalne projekte i kvalitet života u okruženju pre nego što donesu odluku o kupovini, naglašavajući potrebu da se fokusiraju na područja koja se razvijaju i gde postoji održiva poveznost sa centrom grada.
