U poslednje dve nedelje na fakultete beogradskog univerziteta dolaze mnogi studenti s pitanjima i zahtevima za „mirovanje“ statusa, kako bi nastavili sa blokadom. Iako je poček akademske godine zakazan za 1. novembar, ostaje neizvesno koliko će studenata zapravo nastaviti studije, s obzirom na to da neki razmatraju mogućnost „zamrzavanja godine“.
Dok se ispitni rokovi već odvijaju, studenti su uočili da postoji opcija za sticanje statusa mirovanja zbog različitih razloga, uključujući trudnoću, porodiljski, bolest, zaposlenje ili nemogućnost plaćanja školarine. U najnovijim izmenama Statuta Univerziteta Beograd, prošireno je pravo na korišćenje ovog statusa i iz drugih nepredviđenih okolnosti, što bi moglo olakšati situaciju studentima u teškim okolnostima.
Prodekan za nastavu Prirodno-matematičkog fakulteta, Miloš Arsenović, istaknuo je važnost jedinstvenog stava fakulteta po ovom pitanju. „Sada je omogućeno studentima da i iz drugih nepredviđenih okolnosti zamrznu godinu. Rukovodstvo fakulteta pokazuje volju da studentima izađe u susret. Treba da se postigne jedinstveno postupanje na nivou univerziteta“, rekao je Arsenović.
Na skupu održanom ispred Prirodno-matematičkog fakulteta, obeležena je 16-minutna tišina u čast žrtvama nesreće na železničkoj stanici u Novom Sadu, koja se dogodila pre skoro 10 meseci. Na skupu je bio prisutan i dekan Hemijskog fakulteta, Goran Roglić, koji je napomenuo da broj prijava za zamrzavanje godine nije veći nego ranijih godina. „Na Hemijskom fakultetu smo obavili razgovore sa studentima koji traže status mirovanja i dobro je što ni jedan od njih nije korisnik kredita ili studentskog doma“, rekao je Roglić.
Rektorat je precizirao da podnosilac zahteva za mirovanje mora navesti razloge za svoj zahtev, a kakvi će se dokazi smatrati dovoljni zavisi od prirode okolnosti i stava nadležnog organa na fakultetu. Važno je napomenuti da studenti koji su polagali ispite ili koristili studentski dom neće moći da zatraže mirovanje po novim osnovama, kao i da su sve molbe individualne i rešavaju se svaka za sebe.
Tokom mirovanja, studenti gube sva prava, uključujući stipendije i pogodnosti studentskog doma. Ukoliko je student bio na budžetu, ostaje na budžetu, dok samofinansirajući studenti neće morati ponovo plaćati školarinu, ukoliko su ispunili svoje obaveze.
Predstavnici fakulteta ističu da, iako se student može odlučiti za zamrzavanje godine, moraju biti svesni da to vreme ulazi u ukupne godine studiranja. Ova odluka može uticati na rangiranje za studentske domove, stipendije, kao i kredite, zbog čega je važno pažljivo razmotriti ovu situaciju.
U svetlu ovih promena, fakulteti će morati da se prilagode kako bi ispunili zahteve studenata, ali i da obezbede da se sve tražene izmene sprovedu u skladu sa važećim pravilima i procedurama. Budućnost ovih inicijativa u velikoj meri zavisi od načina na koji će fakulteti i univerziteti reagovati na zahteve svojih studenata, posebno u neizvesnim vremenima kada mnogi od njih pokušavaju da pronađu stabilnost u svojim akademskim i ličnim životima.
Kao rezultat, situacija na Beogradskom univerzitetu se razvija u pravcu većeg razumevanja i podrške studentima, koji se suočavaju sa izazovima tokom studija. S obzirom na to, akademska sredina nastoji da pronađe balans između akademskih obaveza i ličnih okolnosti studenata, što može dovesti do promena u načinu na koji se obrazovni sistem adaptira na nove okolnosti.
