Kreditni rejting države odražava procenu njene sposobnosti da ispunjava finansijske obaveze. Srbija je u poslednjoj deceniji povećala svoj kreditni rejting za tri nivoa i trenutno je na jednom nivou ispod investicionog, sa prognozama da pređe na investicioni rejting. Povećanje kreditnog rejtinga donosi veći ugled i privlači strane investicije.
Srbija trenutno ima ocenu BB+, sa sposobnošću izvršenja obaveza države, ali uz rizik promene poslovne klime. U poređenju, Nemačka ima najviši nivo rejtinga (AAA), dok Italija ima BBB, a Bosna i Hercegovina B+.
Kreditni rejting države je procena načina upravljanja javnim finansijama. Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja, ističe da kreditni rejting Srbije nije toliko važan za investiranje, ali je važan indikator za poslovanje sa zemljom. On dodaje da Srbija i dalje ima prostora za napredovanje kako bi dostigla investicioni nivo.
Bušatlija objašnjava da specifičnosti kreditnog rejtinga oblikuju sposobnost zemlje da servisira svoje obaveze. Srbija se nalazi između investicionog i spekulativnog rejtinga, što znači da zemlja pokazuje sposobnost vraćanja kredita, ali se i dalje pretežno oslanja na nove kredite za servisiranje starih.
Uzimanje kredita bez adekvatnih investicija ograničava napredak Srbije ka investicionom rejtingu. Bušatlija ističe da je važno da krediti budu upotrebljeni efikasno za stvaranje vrednosti i profita, što Srbija trenutno ne ostvaruje. Kritički je ocenio i prakse Srbije u prethodnom periodu vezane za zaduživanje i neefikasnu upotrebu kredita.
Trenutna situacija sa kreditima na internacionalnom tržištu pokazuje povećanje kamata i potrebu za povećanim zaduženjem radi vraćanja prethodnih kredita. Stoga je neophodno usmeriti nove kredite ka produktivnim investicijama koje će generisati profit i doprineti otplati kredita.
Bušatlija ističe da je dinar stabilan u odnosu na evro, ali da je već dugi niz godina vezan za evro, što može negativno uticati na ekonomiju Srbije. On ukazuje na potrebu za efikasnijim upravljanjem finansijama i kreiranjem vrednosti kroz projekte koji će doneti profit.
Fleš procena za privredni rast Srbije u prvom kvartalu je iznad evropskog i svetskog proseka, sa deficitom ispod evropskog proseka i javnim dugom od 47,6%. Bušatlija naglašava da su potrebne veće promene u upravljanju državnim kapitalom kako bi se stvorila nova vrednost i generisali stabilni prihodi za otplatu kredita.
Ukupno gledano, Srbija se suočava sa izazovima u efikasnom upravljanju kreditima, invetsicijama i finansijama, ali postoji potencijal za napredak i dostizanje investicionog kreditnog rejtinga. Implementacija adekvatnih mera i strategija može doprineti ojačanju finansijske situacije zemlje i privlačenju inostranih investitora.
