Srbija je dobila zvanično odobrenje za pristup SEPA sistemu, što predstavlja značajan korak u pravcu evropskih integracija. Ovaj jedinstveni platni sistem, koji omogućava lako slanje i prijem uplata u evrima među 41 zemljom, ući će u punu funkcionalnost od novembra 2023. godine, dok se očekuje da će praktična primena početi najkasnije do maja 2026. godine. Ovo će omogućiti građanima, kompanijama i institucijama u Srbiji da koriste iste uslove za obavljanje platnih transakcija bez obzira na njihovu geografska lokaciju.
Narodna banka Srbije (NBS) ističe da ovaj korak potvrđuje opredeljenost Srbije ka evropskim integracijama i omogućava poboljšanje platnog prometa sa inostranstvom. Zoran Grubišić iz Beogradske bankarske akademije ukazuje na sve prednosti koje donosi članstvo u SEPA sistemu, naglašavajući da će troškovi transakcija biti znatno sniženi. Građani i privreda će imati koristi od nižih provizija, što uključuje i smanjenje troškova za instant plaćanja. „Efikasnije, brže i jeftinije“, opisuje Grubišić potencijalne koristi.
Međutim, novinarka Bloomberg Adria, Asja Francisti, upozorava da pristup SEPA sistemu ne rešava postojeće probleme na tržištu. Ona ističe da je ključni izazov za Srbiju nedostatak kvalitetnog kapitala koji može da funkcioniše nezavisno na duži rok, bez potrebe za subvencijama ili nepovoljnim ugovorima. Francisti naglašava da SEPA može podržati ekonomski razvoj, ali ne može biti rešenje za fundamentalne probleme.
NBS je već započela rad na regulativama potrebnim za implementaciju SEPA standarda. Mnoge banke u Srbiji već imaju određeno iskustvo s tim standardima, a pravni okvir SEPA-e uključuje odredbe o međubankarskim naknadama koje će biti smanjene u odnosu na dosadašnje. Ivan Nikolić, predsednik Saveta guvernera NBS, ističe da će ovo smanjenje naknada doneti značajne koristi svim korisnicima, ali će takođe zahtevati i odricanje bankarskog sektora od nekih dosadašnjih profita.
Prema informacijama iz Evropskog saveta za plaćanja, formalno pristupanje SEPA sistemu predviđeno je za novembar 2023. godine. Očekuje se da će sve potrebne pripreme biti završene do maja 2026, kada bi Srbija mogla da uštedi oko 350 miliona evra godišnje sa uvođenjem ovog sistema. Ova ušteda će biti rezultat manjih provizija, ali i povećanja efikasnosti platnog prometa.
U zaključku, pridruživanje Srbije SEPA sistemu je korak ka modernizaciji platnog prometa i unapređenju ekonomskih odnosa sa zemljama unutar evrozone. Ipak, uprkos važnosti ovog koraka, potrebno je uzeti u obzir i druge aspekte ekonomskog okruženja koje se moraju unaprediti kako bi se osigurao održiv ekonomski rast. Ovaj sistem predstavlja priliku, dok istovremeno naglašava potrebu za sveobuhvatnim reformama u domaćoj ekonomiji da bi se obezbedila stabilnost i konkurentnost na tržištu.
