Glečeri Švajcarske izgubili su 2,4 odsto svog volumena u roku od godinu dana, pokazuju istraživanja sprovedena od strane tima Glacier Monitoring in Switzerland (GLAMOS). Iako je prošle godine palo 30 odsto više snega nego što je prosečno, glečeri su i dalje gubili volumen. U poslednje dve godine, volumen glečera smanjen je za više od 10 procenata, a očekuje se da će nastaviti da se tope.
Ekstremno topla leta poslednjih godina u velikoj meri su doprinela topljenju leda u Alpima. Nedostatak svežih snežnih padavina na velikim nadmorskim visinama uz veoma visoke temperature u julu i avgustu delovali su zajedno na gubitak mase glečera. Osim toga, saharski pesak koji se prenosi vetrovima u Alpe, takođe ubrzava topljenje leda. Prljavi sneg koji dobije tamniju boju od saharske prašine apsorbuje više solarne radijacije umesto da je odbija, što dovodi do bržeg topljenja snega.
Stručnjaci procenjuju da će ukupan volumen švajcarskih glečera do kraja ove godine dostići 46,4 kubna kilometra, što je skoro 30 kubnih kilometara manje nego 2000. godine. Gubitak leda već je doveo do toga da Švajcarska i Italija ponovo odrede svoje granice ispod vrha Mäterhorn. Hitna potreba za ograničavanjem klimatskih promena istaknuta je kao jedini način za spasavanje glečera i za smanjenje ozbiljnosti ekstremnih vremenskih pojava poput letnjih talasa vrućine i požara.
Ujedinjene nacije upozorile su da smo još veoma daleko od postizanja ciljeva Pariskog sporazuma o klimi iz 2015. godine, koji ima za cilj da se ograniči porast globalne temperature ispod 1,5 stepeni Celzijusa. Stabilizacija klime smanjenjem emisije CO2 predstavlja ključnu meru za spasavanje glečera ne samo u Evropi, već širom sveta.
