Dve godine su prošle od 7. oktobra 2023. godine, kada je Hamas pokrenuo napad iz Pojasa Gaze na Izrael, ubivši oko 1.200 ljudi i uzevši oko 250 talaca. Ovaj događaj je označio početak eskalacije sukoba, koja je rezultirala intenzivnim borbama između izraelskih snaga i Hamasa. Izrael je ubrzo odgovorio vazdušnim napadima i kopnenom operacijom, bežeći prema cilju da razbije infrastrukturu Hamasa, uključujući podzemne tunele. Do sredine 2024. godine, vojska je uspostavila kontrolu nad severnim delom Gaze, ali su borbe nastavile da se vode sa visokim intenzitetom.
Pokušaj primirja koji je trajao 42 dana između januara i marta 2025. godine nije uspeo. I dalje su postojale prepreke, kao što su neusaglašeni spiskovi talaca i obustava vatre, uprkos posredovanju Sjedinjenih Američkih Država, Egipta i Katara, što je otežalo postizanje ikakvog trajnog rešenja. Oba saveza su nastavila sa sukobima, a krvava rekapitulacija je ukazivala na težak humanitarni položaj u Gazi.
Kao deo vojne strategije, Izrael je izveo niz „ciljani udara“ protiv rukovodstva Hamasa. U ovom kontekstu, ključni lideri Hamasa su eliminisani, uključujući Ismaila Haniju i Jahju Sinvara. U međuvremenu, operacije izraelskih snaga su se proširile na iransku teritoriju, ciljajući na objekte povezane sa iranskim nuklearnim programom. Ovo je izazvalo dodatnu napetost i povećalo mogućnost skore eskalacije sukoba.
Građani Palestine su podneli ogromne gubitke, sa više od 67.000 mrtvih, uključujući veliki broj dece i žena. Ovakva situacija je izazvala zabrinutost u međunarodnoj zajednici i dovela do proglašenja opasne humanitarne situacije, koja je prvi put u istoriji sukoba dovela do potpunog siromaštva.
UN su se oglasile povodom situacije, ukazujući na nedostatak hrane i dosadašnju patnju populacije. Diplomatski napori su često propadali, dok su se obe strane nalazile u ćorsokaku, sa stalnim sumnjama i neusaglašenim zahtevima. U ovom kontekstu, izraelska vlada je nastavila sa vojnim akcijama koje su se opravdavale kao borba protiv terorizma.
U septembru 2025. godine, na Generalnoj skupštini UN, nekoliko zapadnih zemalja je formalno priznalo Državu Palestinu. Ovoj situaciji je prethodilo zahlađenje u odnosima Izraela sa tradicionalnim partnerima i dodatno je zakomplikovalo koordinaciju međunarodnog pritiska. Bez obzira na to, nova nada je proizašla iz nedavnih razgovora između Donalda Trampa i arapskih lidera, koji su imeli za cilj formiranje novog plana za Pojas Gaze.
Trampov plan predviđa prekid vatre i razmenu talaca. U predloženom sporazumu, Hamas se obavezao da oslobodi izraelske taoce, dok bi Izrael pustio na slobodu značajan broj Palestinaca. Plan podrazumeva i demilitarizaciju Gaze, uz formiranje „tehnokratskog“ palestinskog komiteta koji bi zamenio Hamasovu vladavinu.
Tokom ovih sastanaka, Tramp je razgovarao sa liderima Saudijske Arabije, Egipta, Katara i drugih arapskih zemalja, nastojeći da obezbedi regionalnu podršku. Međunarodno nadzorno telo bi nadgledalo primenu sporazuma, kako bi se obezbedio mir u regionu.
Reakcija Hamasa bila je mešovita, uz spremnost da se pregovara o osnovnim uslovima plana, ali bez jasne potvrde o razoružanju. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je pokazao otvorenost prema inicijativama, ali se suočava sa pritiscima unutar svoje koalicije, dok opozicija takođe pokušava da iskoristi trenutnu situaciju kako bi pridobila političke poene.
U međuvremenu, od trenutne situacije zavisi i budućnost izraelske unutrašnje politike. Netanjahu se suočava sa pritiscima da obezbedi stabilnost i fleksibilnost u svojim pristupima. Svaki neuspeh da se postigne dogovor mogao bi da poveća tenzije, dok bi uspeh mogao doneti dugo očekivani mir. Na kraju, izgledna su dva moguće puta: kontrolisana deeskalacija ili kriza u koaliciji koja bi mogla otvoriti vrata za nove izbore.
Dug i iscrpljujući sukob unio je nemir u svakodnevni život i na obe strane, dok se vidljivost mogućih rešenja čini svetlom na kraju tunela, ali i dalje ostaje puna izazova.
