Dvogodišnja devojčica Dunja Marković, koja je nestala u ponedeljak u Ubu, pronađena je u utorak ujutru. Nakon što je nestala, njeni roditelji i lokalna zajednica su se mobilisali kako bi je pronašli. Mnogi su bili zabrinuti, jer je Dunja vrlo mala i ranjiva. Nakon intensivne potrage, srećna vest stigla je iz Beograda gde se devojčica sada nalazi sa svojom majkom Kristinom u Tiršovoj.
Dunjin otac, Stojan Marković, sa ostalom decom je ostao kod kuće i nestrpljivo čekao povratak svoje ćerke. U prvom obraćanju medijima nakon pronalaska, rekao je da je bilo izuzetno teško za njega kada je saznao da mu devojčice nema. Opisao je trenutke kada su se u njegovoj kući sakupljali prijatelji i rodbina, svi zajedno tražeći rešenje ovog teškog problema.
„Ona je prebačena iz Valjeva u Beograd. Jutros sam se čuo sa njom, mnogo je radosnija i veselija. Ja sam ovde sa ostalom decom“, rekao je Stojan, objašnjavajući kako su svi u kući jedva čekali da ponovo vide Dunjicu. Njegove reči oslikavaju ogromnu sreću i olakšanje koje su svi oni osetili nakon povratka devojčice.
Stojan je dodao da mu je jako nedostajala tokom vremena kada nije znala gde je. „Kada dođem kući, ona odmah dotrči do mene. Deca su je prethodno tražila, posebno devojčica koja se igra sa njom najviše. Neće da spava bez nje,“ rekao je ogorčeno, naglašavajući koliko je bliska veza između dece u istom uzrastu.
Dunja je nestala u ponedeljak oko 14 časova, a po prijavi roditelja aktiviran je sistem „Pronađi me“, koji omogućava bržu mobilizaciju snaga bezbednosti i volontera kod nestalih lica. Ovaj sistem je značajno doprineo da se situacija hitno reši, jer su mnogi građani bili uključeni u potragu.
Takođe, mnogi su pratili situaciju putem društvenih mreža. Stojan je na društvenim mrežama postavio fotografije sa svojom ćerkom i zahvalio svim ljudima koji su učestvovali u potrazi. Njegova objava je prikupila brojne pozitivne reakcije i podršku zajednice, koja je pokazala koliko je važna solidarnost u ovakvim trenucima.
S obzirom na to koliko su napori bili usmereni da se devojčica pronađe, ovo iskustvo je obeležilo ne samo njen povratak, već i zajednicu koja se ujedinila kako bi pomogla. S druge strane, ova situacija je otvorila i neka važne teme o bezbednosti dece, porodičnim odnosima i važnosti komunikacije unutar zajednice.
Dok se Dunja sada oporavlja s majkom, otac Stojan planira da razgovara sa svojom decom o važnosti pažnje i sigurnosti, kako bi se sprečile slične situacije u budućnosti. Mišljenja roditelja, nastavnika i lokalne zajednice variraju, ali svi se slažu da je najvažnije osigurati devojčice i dečake, kao i obezbediti da su oni svesni opasnosti koje ih mogu okružiti.
Na kraju, ova priča je podsetnik kako je ljubav i podrška porodice bitna, a zajednica može učiniti čuda kada se suoči s teškim situacijama. Srećan kraj za Dunjin slučaj je rezultat zajedničkih napora, ali i ljubavi koja vlada među porodicom i prijateljima. Sada, svima preostaje da se raduju povratku srećnog deteta i nastave s životom, obeleženim ovim dragocenim iskustvom koje će im zauvek ostati u sećanju.
