Ministarstvo finansija Republike Srbije nedavno je predstavilo nacrt Programa ekonomskih reformi za period od 2025. do 2027. godine. U ovom dokumentu, predviđa se godišnji rast privrede od 4,4 odsto, dok bi ukupna stopa rasta za pomenuti period trebala da iznosi 13,7 odsto. Očekuje se da će realizacija planiranih projekata, uključujući velike investicije kao što je EXPO, doprineti daljem razvoju i rastu srpske ekonomije.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija, Saša Stevanović, istakao je za Euronews Srbija da predviđeni rast privrede ukazuje na poboljšanje životnog standarda građana. Prema njegovim rečima, ovakav ekonomski napredak bi povećao budžetske prihode, što će omogućiti veće investicije, a time i poboljšanja u oblasti plata i penzija.
Stevanović je naglasio da će veći prihodi u budžetu omogućiti dalje povećanje plata i penzija. On je ukazao na to da uloženi novac donosi multiplikativne efekte, odnosno da se investicije vraćaju više nego što je uloženo. Kazao je da je rast zaposlenosti ključan faktor za povećanje privatne potrošnje. Trenutna stopa nezaposlenosti u Srbiji je na istorijskom minimumu od 8,1 odsto, dok je pre 13 godina iznosila skoro 26 odsto.
Napredujući u sektoru zapošljavanja, Stevanović je rekao da se posebno mora fokusirati na mlade ljude, jer je stopa nezaposlenosti među mladima od 2012. godine opala sa 53,5 na oko 21 odsto. To, prema njegovim rečima, ukazuje na potencijal za dalji rast i zapošljavanje mladih. Istovremeno, on je napomenuo da se rast plata neće dešavati brže od realnog rasta privrede, jer je to jedini održiv sistem.
Stevanović je naglasio da se u ovoj godini očekuje rast plata iznad inflacije, a dugoročni cilj do 2027. godine je da prosečna plata iznosi 1.400 evra, dok bi minimalna plata trebala biti 650 evra. Ukazao je i na izazove koje donosi globalna ekonomska situacija, te je napomenuo da su efekti svetskih ekonomski šokova već počeli da se osećaju.
Govorići o izazovima, Stevanović je naveo da globalni ekonomski šokovi mogu imati značajan uticaj na rast. Izvori ovih šokova uključuju pandemiju COVID-19, energetsku krizu, kao i sukobe u istočnom delu Evrope i na Bliskom istoku. I pored ovih izazova, on je istakao da je zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici Srbija uspela da umanji negativne posledice spoljnih ekonomskih faktora.
On je naglasio da je prethodna godina bila dinamična i da je Srbija, uprkos globalnim izazovima, ostvarila rast BDP-a od 3,8 odsto. Poredeći sa Nemačkom, koja je zabeležila negativan rast, Stevanović je istakao da su eksterni faktori uticali na rast privrede, ali su srpske mere stabilizovale ekonomiju.
S obzirom na planove za 2025. godinu, Stevanović je poručio da će vlada i Ministarstvo finansija nastaviti s implementacijom odgovorne politike koja podrazumeva stabilnost javnih finansija i rast ekonomije, uprkos spoljnim izazovima. Naglasio je značaj održavanja Srbije među najbrže rastućim zemljama u Evropi, kao i potrebu za daljom digitalizacijom, investicijama u infrastrukturu i unapređenjem tržišta rada.
Stevanović je konačno ukazao na to da srpska ekonomija pokazuje tendenciju rasta, ali je važno da se prilagodimo dinamičnom poslovnom okruženju i spremno odgovorimo na nepredviđene situacije koje bi mogle nastati. On je tvrdio da stabilne javne finansije, visoki devizni rezervoari i smanjenje javnog duga formiraju osnovu za budući ekonomski rast i razvoj.
