Prema najnovijim projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda, globalni rast BDP-a će usporiti na 2,8% u periodu od 2026. do 2029. godine. MMF ističe da će ovaj trend potrajati bez značajnog tehnološkog napretka i strukturnih reformi. Svetska ekonomija se pokazala otpornom na rast kamatnih stopa i druge šokove, ali zabrinjava uporna inflacija i rastući nivo državnog duga.
Evrozona će imati najslabiji rast BDP-a od 0,8% ove godine, dok će Amerika imati rast od 2,7%. Kineska ekonomija raste po stopi od 4,6%, Rusija 3,2%, a Indija će imati rast od 6,8%. MMF predviđa da će srpska ekonomija stabilno rasti, sa projektovanim rastom BDP-a od 3,5% ove godine i 4,5% naredne godine.
Ekonomisti izražavaju zabrinutost zbog brojnih faktora, ali MMF savetuje da se podstiču inovacije, poboljša tržišna konkurencija i omogući bolji pristup kreditima. Uz pesimizam pojedinih ekonomista, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Dejan Šoškić, ističe da su dugoročne projekcije MMF-a stabilne i da je rast relativno jak, ali očekuje se usporavanje ekonomske aktivnosti na duži rok.
Evropljani su suočeni sa nepovoljnim okolnostima zbog odvajanja od ruskog tržišta što smanjuje razvojne perspektive. Amerika bolje stoji zbog veće samostalnosti u proizvodnji repromaterijala. Šoškić ističe da je najveći ceh za sve ovo platila Evropa koja sada beleži usporenje ekonomske aktivnosti.
Što se tiče Srbije, trenutne projekcije MMF-a pokazuju blagi rast BDP-a, ali su potrebne ključne pretpostavke za ubrzanje razvoja, poput visokih investicija, institucionalnog razvoja i konkurentne radne snage. Srbija bi trebala da radi na obezbeđivanju ovih preduslova kako bi se postigao viši rast BDP-a. Rast u sledećem periodu može doneti veće stope privrednog rasta za zemlje koje su u boljoj poziciji od zapadne Evrope.
