U 2022. godini iz Srbije je izvezeno oko 407.000 tona voća u vrednosti od 770,96 miliona evra, dok su prethodne dve godine izvoz premašivao 850 miliona evra. Ukupna vrednost izvezenog voća u 2022. iznosila je 893,35 miliona evra, dok je 2021. godine bila 866,10 miliona evra. Najveća izvozna tržišta za voće iz Srbije u 2023. su Nemačka, Francuska, Belgija, SAD, Velika Britanija, Holandija, Švedska, Poljska, Austrija, Kanada, Rusija, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Republički zavod za statistiku je naveo da je najznačajniji devizni priliv u 2023. godini ostvaren izvozom smrznute maline i sličnog bobičastog voća u vrednosti od više od 320 miliona evra. Izvoz maline u Nemačku iznosio je 90,19 miliona, u Francusku 61,62 miliona, u Belgiju 27,27 miliona evra, a u SAD 17,06 miliona evra. Takođe, smrznuta malina izvozila se u Veliku Britaniju, Holandiju, Švedsku, Poljsku, Austriju i Kanadu.
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije ističe da je Srbija postala lider u proizvodnji i izvozu malina, ali se suočava sa sve većom konkurencijom, posebno od Poljske i Ukrajine čiji proizvođači nude maline po nižim cenama. Stanić napominje da je nabavna cena maline iz Srbije viša zbog boljeg kvaliteta, ručnog sakupljanja domaće sorte maline i usitnjenosti zasada. To dovodi do toga da uvoznici u EU, pre svega u Nemačkoj, biraju niže cene, što otežava plasman malina iz Srbije.
Profesor Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ističe da se situacija sa izvozom voća otežava i zbog pojave smrznute maline iz Ukrajine i ograničenja na Bliskom Istoku. Naveo je da je odluka da se prelazak granice uz prioritet privremeno obustavi neposredno pre početka berbe jagoda što stvara dodatne probleme za plasman voća iz Srbije. Takođe, Keserović ističe da je potrebno više raditi na razvoju prerađivačkih kapaciteta u Srbiji kako bi se voće moglo preraditi u proizvode sa dodatom vrednošću.
Keserović naglašava važnost lokalno proizvedenih proizvoda, ali ističe da mora postojati veći fokus na podršku intenzivnoj proizvodnji voća zbog značajnog deviznog priliva od izvoza. Takođe, naglašava da je neophodno uspostaviti razliku u podsticajima za voćarsku i ratarsku proizvodnju u Srbiji kako bi se omogućila održiva proizvodnja voća. Izazovi sa izvozom voća iz Srbije se i dalje javljaju, ali uz podršku i razvoj proizvodnje i prerađivačkih kapaciteta, moguće je prevazići ove prepreke i podržati razvoj voćarskog sektora u zemlji.
