Dno Kalipso ponora, koje se nalazi u Jonskom moru i dostiže dubinu od 5.112 metara, predstavljaju jedno od najprljavijih mesta na svetu. U ovoj ekstremnoj dubini zabeležena je izuzetno visoka koncentracija morskog otpada. Istraživačima je tokom nedavnog istraživanja na morskom dnu uspelo da identifikuju ukupno 167 predmeta, pri čemu je 148 njih potvrđeno kao otpad. Ovi nalazi su objavljeni u studiji u časopisu „Marine Pollution Bulletin“, a među autorima su renomirani istraživači poput Mikela Kanalsa, Džordža Hanke, Fransoaz Galgani i Viktora Veskova.
Tim istraživača je za istraživanje Kalipso ponora koristio podmornicu „Limiting Factor“, koja predstavlja vrhunsku podmorsku tehnologiju. Fotografije snimljene ovom podmornicom otkrivaju da morski otpad nije prisutan samo na obalama ili u plićim vodama, već se akumulira i na najdubljim delovima mora, uključujući i posebno osetljiva područja Sredozemnog mora. To svedoči o sveprisutnom problemu zagađenja koje ne zaobilazi ni ekstremne dubine.
Kanals ističe da dotok otpada u Kalipso ponor dolazi iz različitih izvora, kako sa kopna, tako i sa mora. Lakši otpad, poput plastike, sa obala se često odnosi u ponor, koji je udaljen samo 60 kilometara. Istraživači su pronašli i dokaze o bacanju smeća sa brodova, što se može primetiti po različitim tipovima otpada složenim u pravilnim linijama.
Struje u Jonskom moru imaju ključnu ulogu u transportu otpada ka ovom ponoru. Površinski vrtlozi stvaraju uslove za koncentraciju otpada, a kada dostignu deonice iznad ponora, olakšavaju spuštanje otpada na dno. Ove struje takođe mogu doneti otpad iz Jadranskog mora, čime se dodatno komplikuje problem. Kanals naglašava da “nijedan centimetar Sredozemnog mora nije čist” od otpada, a zatvorena priroda Kalipso ponora dodatno pogoduje akumulaciji.
Istraživači su se suočili sa velikim tehničkim izazovima prilikom dolaska do dubljih delova mora. Podmornica „Limiting Factor“ je dizajnirana da prevozi putnike do najdubljih okeanskih rovova, krećući se polako kako bi okupila kvalitetne slike tokom inspekcije. Tokom zaronjenja, tim je uspeo da pređe razdaljinu od 650 metara, s posvećenim vremenom na dnu više nego na putu do i sa površine.
Iako je tokom istraživanja morskog otpada utvrđeno da nema značajnijih uticaja na morski život, to ne umanjuje ozbiljnost problema. U Kalipso ponoru su zabeležene samo određene vrste riba i rakova, što sugeriše o siromaštvu ekosistema u ovoj oblasti. Prethodne studije su već pokazale da je Sredozemno more jedno od najzagađenijih mora na svetu, pri čemu se Mesinski moreuz navodi kao tačka sa najvišom gustinom otpada.
Kanals objašnjava da su zatvorena mora, poput Sredozemnog, posebno osetljiva zbog gustine naseljenosti, intenzivnog pomorskog saobraćaja i velikog obima ribolovne aktivnosti. Prikupljeni dokazi iz Kalipso ponora bi mogli biti ključni za pokretanje globalnih akcija usmerenih na smanjenje odlaganja otpada, posebno plastike, u prirodnim staništima.
U svetlu ovih saznanja, od suštinskog je značaja da se preduzmu konkretne političke i društvene mere koje će se boriti protiv zagađenja mora. Studije poput ove mogu pomoći u širenju svesti o hitnosti problema i otvoriti put ka globalnim inicijativama, kao što je Globalni ugovor UN-a protiv zagađenja plastikom. Naša mora i okeani, kao važne ekosisteme za život na Zemlji, zahtevaju hitnu zaštitu i odgovornost svih pojedinaca i nacija.
