U pokušaju administracije Donalda Trampa da unapredi zdravlje Amerike, fokus je stavljen na ultraprerađenu hranu, za koju se moglo čuti mnogo kritika. Robert F. Kenedi mlađi, koji je postavljen za sekretara za zdravstvo, označio je ovu hranu kao glavnog krivca za rastuću epidemiju hroničnih bolesti u Sjedinjenim Državama. Ove bolesti uključuju gojaznost, dijabetes i autoimune poremećaje, a Kenedi je naglasio da takva hrana „truje“ ljude, naročito decu. Tokom svog izlaganja na Senatu prilikom imenovanja, Kenedi je obećao da će raditi na smanjenju prisustva ultraprerađene hrane u federalnim programima kao što je Program pomoći u dopunskoj ishrani (SNAP). Njegova namera je da vrati zdravlje Amerikanaca na pravi put.
Ultraprerađena hrana je, prema nekim procenama, odgovorna za više od 60% uobičajene ishrane u SAD. Ovaj procenat je još veći kada se radi o deci i adolescentima, gde čini čak dve trećine njihove svakodnevne prehrane. Ova situacija je alarmantna, s obzirom na to da je konzumacija takvih namirnica povezana sa raznim ozbiljnim zdravstvenim problemima, uključujući srčane bolesti, depresiju i demenciju. Nedavne studije pokazuju da prekomerno uzimanje ultraprerađene hrane može povećati rizik od rane smrti.
Istraživanja koja se sprovode o ovoj temi nisu donela konačne dokaze, već su uglavnom pokazivala povezanost između ultraprerađene hrane i zdravstvenih problema. Proizvođači hrane često tvrde da prerada povećava sigurnost i dostupnost hrane, kao i da pruža jednostavan način za obezbeđivanje raznolike i hranljive ishrane. Međutim, kada su istraživači u jednoj studiji analizirali količinu prerađene hrane u američkoj prehrani, utvrdili su da ultraprerađena hrana čini više od 70% svih zaliha hrane.
Definicija ultraprerađene hrane nije jednostavna. Prema sistemu koji su razvili brazilski epidemiolog Karlos Monteiro i njegovi saradnici, hrana se razdvaja u četiri kategorije prema stepenu obrade, a najprepoznatljivija je ona koja sadrži sintetičke dodatke i konzervanse koje nije moguće replicirati u kućnom okruženju. Takva hrana je često ukusna i jeftina, što je čini neodoljivom, ali ne mora nužno značiti da je i hranljiva.
Mnogi istraživači ukazuju na to da ulazak u ishranu bogatu ultraprerađenom hranom može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Ultraprerađene namirnice obično sadrže veće količine natrijuma, zasićenih masti i šećera, dok su u manjim količinama prisutni proteini i vlakna. Na neki način, struka se suočava sa problemima jer istraživanja ne mogu precizirati da li same namirnice izazivaju zdravstvene probleme ili je reč o dodatnim faktorima vezanim za one koji jedu ovu hranu.
Jedno od značajnih istraživanja ludilo je poredilo efekte konzumacije ultraprerađene hrane i neprerađene hrane. U sprovedenom eksperimentu, učesnici su jeli obroke napravljene od obje vrste hrane, a rezultati su pokazali da su oni koji su konzumirali ultraprerađene namirnice uneli oko 500 kalorija više dnevno i dobili oko kilogram, dok su pri ishrani dnevno sastavljenoj od neprerađene hrane izgubili težinu. Istražitelji ovakvih studija smatraju da su dalja istraživanja neophodna kako bi se utvrdili mehanizmi na koje ovakva ishrana može uticati na zdravlje.
U međuvremenu, mnoge organizacije i stručnjaci pozivaju na regulaciju ultraprerađene hrane. Ova pitanja postavljaju se na različitim forumima, a neki sugerišu uvođenje poreza na zaslađene napitke, strožija ograničenja u pogledu korišćenja natrijuma i suzbijanje reklamiranja ovih proizvoda usmerenih na decu. Takođe, postoji naglasak na značaju edukacije potrošača o sastojcima hrane, a preporučuje se da se obrate pažnja na etikete proizvoda i donose informisani izbor u skladu sa smernicama o ishrani.
Na kraju, važno je ne stigmatizovati određene vrste hrane, s obzirom na to da mnogi potrošači nemaju sredstava ili vremena za pripremu svake namirnice od osnovnih sastojaka. Hrana bi trebala biti izvor radosti i ukusa, a ne predmet moralnog prosudjivanja.
