Navršava se 90 godina od osnivanja Narodnog orkestra Radio Televizije Srbije, a tim povodom je održana posebna svečanost. Među prisutnima je bio i Radiša Urošević, poznati pevač koji je deo ovog orkestra već pola veka. Njegova karijera je započela u vreme kada su orkestri bili centralna figura muzičkog stvaralaštva u zemlji, a koliko razume njegov značaj, najbolje ilustruje njegove godine staža.
Urošević se osvrnuo na sve šefove Narodnih orkestara koje je poznavao tokom svoje karijere, uključujući i poznate ličnosti kao što su Carevac, Boki Milošević i aktuelni šef, Vlada Panović. Njegovo iskustvo i bliske saradnje s ovim imenima obeležile su njegovu karijeru, a Urošević ističe koliko su ta prijateljstva i profesionalne veze važne za razvoj umetničkog izraza.
Tokom razgovora, Urošević je naglasio da je velika podrška njegovoj karijeri porodica, posebno supruga koja mu je najveći kritičar. Otkriva kako je njihova ljubavna priča duga 52 godine i ističe koliko mu znači što je njegova supruga često prisutna na njegovim nastupima. „Uvek ide sa mnom,“ kaže Urošević, naglašavajući koliko je važno imati oslonac poput nje u svetu umetnosti.
Urošević takođe ističe kako njegova supruga nikada nije zabranila neke pesme ili nastupe, već ga savetujući i ukazujući na ono što smatra dobrim ili lošim. Ova dinamična interakcija između njih dvoje pokazuje koliko su podrška i konstruktivna kritika važni umetnicima.
Kada se dotakao tema prijateljstva u muzičkom svetu, Urošević je podelio svoje iskustvo sa Zoricom Brunclik, pevačicom koju poznaje od 1969. godine. Njihovo prijateljstvo je više od profesionalne veze – Urošević ističe koliko mu je drago što je poznaje kao osobu koja je ostala skromna, uprkos svojoj slavi. Njihovo zajedništvo je obeleženo uspomenama sa zajedničkih nastupa i takmičenja, a oni čuvaju i sećanja na kišnu noć kada je Urošević pobedio u takmičenju u Subotici.
Urošević se prisetio trenutka kada su se oboje takmičili, naglašavajući kako je povremena konkurencija u umetnosti zdrav aspekt njihovog odnosa. Dok se priseća tih trenutaka, Urošević ne propušta priliku da pokaže koliko ceni Zoricu kao prijatelja i saradnika, te dodaje da je bitno upoznati osobu lično kako bi se bolje razumele vrednosti i karakteristike koje je čine posebnom.
Kroz sve ovo, Urošević se takođe dotakao promene u muzičkoj industriji, naglašavajući koliko su tehnologija i modifikacije u načinu stvaranja muzike promenili pristup umetnicima. U svetu u kojem se pojavljuju novi pravci i trendovi, njegovo iskustvo i dugovekovna karijera postaju još dragoceniji. „Fokus na emocije i povezanost s publikom je ključ,“ naglašava on, ističući važnost autentičnosti u izvođenju.
Nostalgija je prisutna tokom razgovora dok se osvrće na stara dobra vremena, ali istovremeno izražava optimizam prema budućim generacijama umetnika koji dolaze. Njegova poruka je jasna: ljubav prema muzici, posvećenost i podrška porodice su najbolji recept za uspeh u izazovnom svetu muzike.
Uroševićev doprinos Narodnom orkestru i srpskoj muzici ne može se preceniti. Njegova priča predstavlja ne samo ličnu karijeru, već i razvoj celokupne muzičke scene u zemlji. Dok se Narodni orkestar RT Srbije priprema da proslavi svoj jubilej, njegovi članovi, kao i umetnici poput Uroševića, ostaju nezaobilazni deo kulturne baštine Srbije.
