Aktuelni geopolitički događaji obeleženi su različitim krizama i konfliktima koji utiču na globalnu stabilnost. U središtu pažnje je humanitarna kriza u Sudanu, gde građanski rat traje već tri godine, uz teške posledice po civilno stanovništvo. Uprkos prethodnim najavama o primirju, situacija ostaje izuzetno teška. Prema informacijama UN-a, 65.000 ljudi je pobeglo iz grada El Fašera, a mnogi su još uvek zarobljeni u gradu. Obe strane u sukobu optužuju jedna drugu za ratne zločine, dok stanovnici trpe posledice nasilja.
Osnovni uzrok sukoba leži u rivalstvu između vojnog zapovednika Fataha al-Burhana i vođe RSF-a Mohameda Hamdana Dagala. Ovi generali su zajedno svrgnuli autokratu Omara al-Bašira 2019. godine, ali su se ubrzo pretvorili u zaklete neprijatelje zbog nesuglasica oko integracije paravojnih snaga u regularnu vojsku. Sukob je izbio u aprilu 2023. godine, a od tada su brojne pregovore o primirju rezultirali neuspehom.
U međuvremenu, sirena za pomoć oglasila se i u Ukrajini. Tamo se vode žestoke borbe oko strateški važnih mesta, a nedavno su se sukobi oštrili oko grada Pokrovska. Ukrajina se suočava s teškim položajem jer ruske trupe pokušavaju da osvoje ovo ključno čvorište. U slučaju da Rusi zadrže Pokrovsk, to bi im omogućilo dalji prodor ka Kramatorsku i Slavjansku, dvojici najvažnijih preostalih gradova pod kontrolom Ukrajine u Donjeckoj oblasti.
U pozadini svih ovih događaja, američki predsednik Donald Tramp našao se u otvorenom sukobu s BBC-jem nakon što je emitovan kompromitujući montirani snimak njegovog govora. Tramp je okarakterisao upravu BBC-ja kao „korumpiranu“ i kritikovao način na koji je njegov govor interpretiran. Ova situacija dodatno podgreva političke tenzije u SAD-u.
Na domaćoj političkoj sceni u Americi, Tramp je najavio isplatu od 2.000 dolara građanima, tvrdeći da je Amerika „najbogatija zemlja na svetu“. Ova izjava dolazi u trenutku kada se unutar Demokratske partije razmatraju promene u vođstvu, a neki analitičari spekulišu o mogućem novom vođi stranke.
S druge strane, međunarodni odnosi su takođe napeti. Ruski predsednik Vladimir Putin odlučio je da udalji svog dugogodišnjeg saradnika i šefa diplomatije Sergeja Lavrova iz važnih sastanaka, što izaziva sumnje o stanju unutar ruskog vrha vlasti. Izvori iz ruskih medija sugerišu da su razmirice između Putina i Lavrova postale očigledne nakon što je otkazan sastanak ruskog i američkog predsednika u Mađarskoj, a tema je bila okončanje rata u Ukrajini.
U ovom kontekstu, Putin se pohvalio razvojem novog raketnog sistema „Orešnik“, dok se prekid sastanka interpretira kao znak sve većih tenzija unutar vladajuće elite. Situacija na frontu u Ukrajini se takođe pogoršava, a ruske trupe nastavljaju da napreduju, što dodatno potpaljuje strahove od izbijanja još većih sukoba.
U ovakvoj atmosferi, Turska je preuzela inicijativu da podnese naloge za hapšenje izraelskih zvaničnika zbog optužbi za genocid, što dodatno komplikuje međunarodne odnose, posebno u svetlu sukoba između Izraela i Hamasa.
Sve ovo dovodi do zaključka da svet i dalje balansira na ivici ozbiljnih sukoba, dok se humanitarne krize poput one u Sudanu često previđaju u globalnom diskursu. S obzirom na to da se sukobi nastavljaju, a napetosti na političkoj sceni rastu, potrebno je više međunarodne pažnje i akcije kako bi se ublažile posledice ovih kriza.
