Svaki vozač je dobro upoznat sa frustracijama koje donose gradske saobraćajne gužve. Brutalno „puzanje“ ulicama, nagle promene brzine, i ponovna zaustavljanja mogu predstavljati izvor stresa. Mnogi ljudi smatraju da je uzrok ovih zastoja veliki broj vozila, kvarovi ili saobraćajne nesreće. Međutim, nova istraživanja su pokazala da gužve mogu nastati i zbog neočekivanih faktora.
Jedan od ključnih fenomena u saobraćaju je „efekat gusenice“. Mnogi vozači su barem jednom doživeli situaciju kada se kolona automobila naglo usporava bez vidljivog razloga. Nakon nekoliko trenutaka, saobraćaj se ponovo normalizuje, kao da se ništa nije dogodilo. Ova pojava je imala značajnu pažnju naučnika, a posebno je istražena tokom eksperimenta u Japanu 2008. godine.
U ovom eksperimentu, 22 automobil su postavljena na kružnu stazu dugu 230 metara, sa istim razmakom između njih. Vozači su dobili jednostavne instrukcije da voze konstantnom brzinom od 30 km/h. U teoriji, saobraćaj bi trebao teći glatko, ali u stvarnosti se dogodilo nešto sasvim drugačije. Već nakon nekoliko minuta, mala odstupanja u brzini i neujednačena vožnja dovela su do nastanka talasastih zastoja u koloni, što je bilo poznato kao „efekat gusenice“.
Ovaj fenomen može objasniti mnoge saobraćajne gužve koje se dešavaju na autoputevima i u gradskim zonama tokom špica. Kada se vozila kreću blizu jedno drugom, čak i najmanja promena brzine jednog vozača može izazvati lančanu reakciju. Na primer, ako vozač na čelu kolone malo uspori, sledeći vozač će morati da zakoči, a taj refleks se prenosi niz kolonu vozila, vodeći do potpunog zastoja bez ikakvog očiglednog uzroka poput nesreće.
Kada se napokon stvori dovoljno prostora između vozila, kolona ponovo počinje da se kreće kao da nije bilo prekida. Iako se čini da su ovakve gužve neizbežne, postoje načini na koje vozači mogu pomoći u njihovom smanjenju.
Jedna od preporuka je održavanje ujednačene brzine i izbegavanje naglih ubrzavanja i kočenja. Takođe, vozači treba da održavaju sigurno rastojanje između sebe i vozila ispred, čime se smanjuje rizik od lančane reakcije kočenja. Pored toga, vožnja sa pažnjom i predviđanjem situacija može učiniti razliku. Ako primete da se kolona ispred usporava, vozači bi trebali blagovremeno reagovati.
Ove mere mogu doprineti glatkijem saobraćaju i smanjenju gužvi, što bi značajno olakšalo vožnju mnogim vozačima. U svetlu ovih saznanja, svaki vozač može igrati ulogu u poboljšanju saobraćaja i smanjenju efekata koji uzrokuju frustracije tokom vožnje.
