Inflacija u Srbiji će, prema novoj projekciji Narodne banke Srbije (NBS), ostati unutar ciljanih granica i u naredne dve godine. Uprkos izazovima, očekuje se da će inflacija iznositi 3,0 odsto plus minus 1,5 odsto. Viceguverner NBS, Željko Jović, izjavio je to tokom predstavljanja februarskog izveštaja o inflaciji koji je usvojio Izvršni odbor NBS.
Prema Jovićevim rečima, međugodišnja inflacija na početku godine trebala bi se kretati oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja. „Nakon toga, očekujemo postepeno usporavanje inflacije, koja će na kraju godine biti bliža centralnoj vrednosti cilja“, dodao je Jović. On je istakao da će ukupan pad inflacije biti rezultat restriktivnih monetarnih uslova, smanjene uvozne inflacije i nižih svetskih cena energenata.
Jović je naglasio i da bi dolazak nove poljoprivredne sezone od maja, pod pretpostavkom da bude prosečna, mogao dovesti do pojeftinjenja voća i povrća, što će uticati na smanjenje troškova u proizvodnji hrane. Takođe se očekuje da će projektovano kretanje realnih zarada, u skladu s rastom produktivnosti, doprineti usporavanju osnovne inflacije i njenom usklađivanju sa ukupnom inflacijom.
Pored toga, viceguverner je razmotrio fenomen poznat kao „čipflacija“, koji se odnosi na brži rast cena jeftinijih brendova u poređenju sa skupljim brendovima istih proizvoda. „Naša analiza pokazuje da je kumulativni rast cena jeftinijih brendova u periodu od 2022. do 2024. godine bio pet procenata viši nego kod skupljih brendova“, kazao je Jović. Dodao je i da se razlike u kretanju cena najviše javljaju tokom izraženih inflatornih pritisaka.
Kada je reč o ekonomskim aktivnostima, pozitivna dinamika se nastavila i u poslednjem tromesečju 2024. godine. Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda iznosio je 3,3 odsto, dok je na godišnjem nivou rast dostigao 3,9 odsto.
Govoreći o stranim investicijama, Jović je istakao rekordni priliv od 5,2 milijarde evra u 2024. godini uprkos globalnim ekonomskim izazovima. Država je takođe postigla rekordne kapitalne izdatke od oko šest milijardi evra, što predstavlja značajan izvor finansiranja investicija. I pored pune realizacije planiranih kapitalnih izdataka, fiskalni deficit je bio niži od projektovanog, iznoseći dva odsto bruto domaćeg proizvoda, što je omogućilo nastavak opadajuće putanje javnog duga. Devizne rezerve zemlje dostigle su rekordni nivo, naveo je Jović.
Dodatno, Jović je komentarisao promene u potrošačkim cenama u 2024. godine u odnosu na prethodnu, naglašavajući poboljšanje distribucije međugodišnjeg rasta potrošačkih cena. „Uočeno je smanjenje učešća proizvoda i usluga sa dvocifrenim međugodišnjim rastom, a povećan je procenat proizvoda koji nisu poskupeli, čak 100 proizvoda i usluga imalo je niže cene nego godinu dana ranije“, kazao je Jović.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u januaru su potrošačke cene u Srbiji povećane za 4,6 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Međugodišnja inflacija u decembru 2024. godine iznosila je 4,3 odsto. U januaru 2025. godine, cene su u poređenju sa decembrom 2024. godine u proseku povećane za 0,6 odsto.
Najveći rast cena u januaru 2025. godine zabeležen je u grupama komunikacija (1,3 odsto), transporta (1,2 odsto) i rekreacije i kulture (0,7 odsto), dok su kategorije hrane, bezalkoholnih pića, stanovanja, zdravlja, kao i restorana i hotela, zabeležile rast od po 0,6 odsto. Pad cena uočljiv je u grupi odeće i obuće (-0,6 odsto), dok su cene ostalih proizvoda i usluga ostale stabilne.
