Svetski lideri sastali su se u Davosu na Svetskom ekonomskom forumu (VEF) kako bi razgovarali o potencijalu buduće pandemije koja bi mogla izazvati 20 puta više smrtnih slučajeva od COVID-19. Tema rasprave je „Bolest iks“, naziv za omogućavanje planiranja moguće međunarodne epidemije uzrokovane nepoznatim patogenima, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO).
Panel na čelu sa generalnim direktorom SZO, dr. Tedrosom Adhanomom Gebrejesusom, fokusiraće se na nove mere potrebne za pripremu zdravstvenih sistema za izazove koji dolaze. U ovoj sesiji pod nazivom „Priprema za bolest iks“, lideri će analizirati iskustva iz pandemije COVID-19 kako bi se ukazalo na važnost spremnosti za buduće, smrtonosnije bolesti.
„Bolest iks“ je svrstan kao prioritetna bolest od strane SZO, zajedno sa drugim patogenima kao što su virus ebole, virus Zika i MERS. Ovaj termin je prvi put uveden 2018. godine kada je SZO započela diskusiju o globalnim pandemijama. Kako se patogeni brzo razvijaju i kako svet postaje sve povezaniji, rastu i rizici od novih epidemija, stoga je pravovremeni odgovor od ključne važnosti.
U ovom kontekstu, SZO je naglasila potrebu za istraživanjem i razvojem u oblasti hitnih slučajeva, ističući da je važno ulagati u sposobnosti za brzo prepoznavanje i suzbijanje novih bolesti. „Širom sveta, broj potencijalnih patogena je veoma veliki, ali su resursi za istraživanje i razvoj bolesti ograničeni“, naveli su iz SZO.
Na predstojećem sastanku u Davosu prisustvovaće i braziolska ministarka zdravlja, Nisia Trindade Lima, predsednik farmaceutskog giganta „AstraZeneka“, Mišel Demare, kao i izvršni direktor „Filipsa“, Roj Džejkobs. Očekuje se da će njihovi uvidi doprineti razvoju strategija kako se suočiti s novim zdravstvenim izazovima.
Iako postoje mnoge nagađanja o tome kakav bi virus mogao izazvati sledeću pandemiju, naučnici još uvek nisu sigurni. „The Independent“ izveštava da bi to mogla biti nova varijanta koronavirusa ili soj gripa. Dr. Tomas Ruso, stručnjak za zarazne bolesti, ukazuje na činjenicu da se ljudsko društvo sve više prožima s prirodom kroz aktivnosti kao što su sječa šuma i trgovina divljim životinjama, što povećava rizik od novih zaraznih bolesti.
S obzirom na to da „bolest iks“ može biti potpuno nov patogen, Wake prepoznaje ključnu potrebu za unapređenjem globalnog nadzora i istraživanja. „Izgradnja spremnosti i sposobnosti za reagovanje na nove patogene postaje prioritet kako ne bismo ponovo doživeli haos koji je izazvala pandemija COVID-19“, rekao je Ruso.
Britanski naučnici su naglasili da bi vakcina za potencijalni novi virus mogla biti razvijena za samo 100 dana. Na primer, istraživači sa Univerziteta u Oksfordu rade na prilagođavanju vakcine razvijene za COVID-19 kako bi se ispitale moguće strategije za „bolest iks“. Ova vrsta proaktivnog istraživačkog rada može biti ključna za sprečavanje budućih kriza javnog zdravlja.
Dok se svetski lideri okupljaju da razmotre ove važne teme, od presudnog je značaja razviti jasne strategije koje omogućavaju prave odgovore na nepredvidive pretnje zdravlju. U svetlu iskustava iz prošlosti, svet ne može priuštiti da bude nespreman za buduće izazove. Samo kroz zajednički rad, jačanje međusobne saradnje i unapređenje globalnog zdravstvenog sistema, možemo biti sigurniji u suočavanju s neizvesnošću koju donose nove epidemije.
