Portparol Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova nedavno je komentarisala govor francuskog predsednika Emanuela Makrona, u kojem je istakao da Moskva predstavlja pretnju za Pariz i Evropu. U komentarima na svom Telegram kanalu, Zaharova se zapitala o ciljevima koji stoje iza predstojeće posete novog francuskog ambasadora Rusiji, imajući u vidu Makronove retorike.
„Najviše iznenađuje što će nam doći novi francuski ambasador. On je nedavno izjavio da želi da unapredi odnose sa našom zemljom. Međutim, danas je predsednik Makron priznao da mir u Evropi nije prioritet za Francusku i da planiraju da ‘pacifikuju’ Rusiju,“ navela je Zaharova. Njena zapažanja stavljaju u središte pažnje kontradikciju između želje za dijalogom i otvorenih pretnji upućenih Moskvi.
Osim toga, Zaharova je ironično komentarisala Makronov govor, nazivajući ga „pravim prolećnim“. Ova opaska je dodatno naglasila njen skeptičan pristup francuskim namerama. Ona je takođe skrenula pažnju na Makronove reči o „najmoćnijoj armiji“ u Evropi, primećujući da bi se ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski verovatno neslagao s tom tvrdnjom, ukazujući na složenu situaciju koja vlada u regionu.
Pomenuta poseta novog ambasadora Francuske u Rusiji, mediji spekulišu da bi mogla biti u potrazi za boljim razumevanjem i unapređenjem odnosa između dve zemlje, premda su političke tenzije očigledne. „Zašto francuski ambasador dolazi u Rusiju?“ postavila je provokativno pitanje Zaharova, naglašavajući sumnju u iskrenost posete kao i u stvarne namere Pariza.
U pozadini ovih izjava nalazi se širi kontekst. Francuski predsednik Makron nedavno je obavestio naciju o rastućim pretnjama Evropljanima, izlazeći s tvrdnjom da je Rusija jedan od glavnih izvora tih pretnji. Ova izjava je služila kao opravdanje za povećanje vojnog budžeta Francuske, što je sprovedeno mimo prethodnog plana. Povećanje odbrambenih sredstava postalo je ključni segment Makronove administracije, u svetlu trenutnih globalnih bezbednosnih izazova.
Osim promena u vojnim strategijama, Makron je najavio i nastavak vojne podrške Ukrajini u sukobu koji traje sa Rusijom. Njegova obaveza za pomoć Kijevu dolazi u trenutku dok ukrajinski vojnici nastavljaju da se bore protiv ruskih snaga. Tokom svog obraćanja, Makron je istakao potrebu za kolektivnim evropskim odgovorom na izazove sa kojima se suočava region.
Pored toga, on je spomenuo nužnost diskusije o proširenju nacionalnih snaga nuklearnog obuzdavanja, što dodatno ukazuje na promene u vojnim strategijama unutar Evrope. Ova izjava je usledila nakon što je nemački kancelar Fridrih Merc izrazio potrebu za jačanjem evropske odbrambene politike, što je izazvalo različite reakcije širom kontinenta.
U kontekstu ovakvog razvoja događaja, odnosi između Francuske i Rusije ulaze u period povećanih tenzija i nesigurnosti. Sa postavljanjem novog ambasadora, postavlja se pitanje da li će diplomatski odnosi izdržati pritisak ili će se dodatno deliiti. Zaharovoj komentari ilustruju duboku zabrinutost Moskve prema retorici Zapada i strategicima koji postavljaju prednosti vojnih rešenja u odnosu na dijalog i diplomatske pristupe.
U svetlu ovih okolnosti, predstojeći susreti između zvaničnika obe strane mogu biti od presudnog značaja za budućnost odnosa Rusije i Francuske, kao i za širi kontekst evropske bezbednosti. S obzirom na trenutne složene geopolitičke okolnosti, svaka interakcija između dve zemlje mogla bi biti ključna za oblikovanje budućeg dijaloga i potencijalnih sukoba.
