U većini škola u Srbiji nastava se održava delimično, što je izazvalo brojne nedoumice među roditeljima o statusu izostanaka njihove dece. Pitanje koje se postavlja je da li učenici koji ne dođu na nastavu dobijaju neopravdane izostanke i kakav će to uticaj imati na njihov konačni uspeh.
Roditelji su u velikom strahu zbog mogućih posledica za školovanje njihove dece, posebno kada je reč o neopravdanim izostancima. U nekim beogradskim srednjim školama, kako se javlja iz više izvora, deca su imala i po 70 neopravdanih izostanaka, što budi zabrinutost među porodicama. Nastavnici koji održavaju časove su obavezni da upišu izostanke učenika koji nisu prisustvovali nastavi, dok razredni starešina odlučuje da li će oni biti opravdani ili ne.
Kako je istakao Marko Mandić iz Foruma beogradskih gimnazija, nastava se teško može održavati u okruženju gde su učeničke blokade na snazi. On je naglasio da se postavlja pitanje kako uopšte oceniti izostanak kada nastavnici zbog tih blokada ne mogu da uđu u školu i održe časove. Iako postoje hibridni modeli nastave, u kojima se takođe koristi online nastava, veliki deo učenika izbegava prisustvovanje čak i tim časovima. Naime, kako je Mandić objasnio, u nekim slučajevima učenici su napustili platformu „Gugl učionice“, što ih onemogućava da prate nastavu.
Ukoliko nastavnici imaju čas, u obavezi su da evidentiraju neodustajne učenike. Međutim, razredni starešina je taj koji odlučuje o statusu izostanka, odnosno da li će biti pravdani ili neopravdani. Prema rečima jednog od prosvetnih radnika, nastavnici u situaciji kada nijedan učenik nije prisutan na času beleže „nulu prisutnih“. Čas se smatra neodržanim kada nema učenika, što u praksi znači da se u tom slučaju ne može upisivati izostanak.
U ovom trenutku, roditelji su dovedeni u situaciju da brinu o budućnosti svojih potomaka, a čini se da je problem dodatno pojačan kada se ukalkulišu i ispitni rokovi. Naime, ako učenici imaju veliki broj neopravdanih izostanaka, to može značajno uticati na njihove ocene i prelaz na više razrede.
Mandić je napomenuo da se u njegovoj gimnaziji vrlo mali broj učenika pojavljuje na časovima. U poslednjih deset dana, samo jedan učenik je prisustvovao času kod razrednog starešine i nijednom drugom času. Ova situacija ukazuje na ozbiljan problem u obrazovanju koji zahteva hitno rešenje.
Nastavnici su plaćeni za pripreme za časove, čak i kada oni nisu održani usled nedolaska učenika, ali ovo ne rešava osnovni problem. Kako je Mandić istakao, trenutna situacija može imati dugoročne posledice po obrazovanje đaka, kao i na njihovo mentalno zdravlje.
Roditelji traže odgovore i razumevanje od strane prosvetnih institucija, dok se istovremeno bore sa frustracijama koje ova situacija donosi. Neophodna su hitna rešenja kako bi se učenici stimulisali da se vrate u učionice, bilo fizički ili virtuelno, ali sve to zahteva saradnju svih strana – nastavnika, roditelja i prosvetnih vlasti.
U ovako nezavidnoj situaciji, karikaturna slika školskog sistema u Srbiji postaje sve jasnija, a potreba za reformom i prilagođavanjem novim okolnostima iz dana u dan postaje sve očiglednija. Doprinoseći ovim izazovima, veća podrška i jasna pravila su potrebni kako bi se zaštitilo obrazovanje učenika i njihov budući put.
