Ukoliko bismo zamislili da sve pustinje na Zemlji nestanu, posledice po naše prirodne procese i klimu bile bi dalekosežne i složene. Danas, oko 20% površine Zemlje pokrivaju pustinjate oblasti. Ove površine su rezultat cirkulacije vazdušnih masa, poznatih kao Hadlijeve ćelije, koje igraju ključnu ulogu u stvaranju padavina i sušnih područja.
Pustinje su više od samo neplodnih terena; one su dom jedinstvenim ekosistemima i specifičnim vrstama života. Na primer, dok se prilagođene vrste kao što su pustinjske lisice bore za opstanak u „zelenim“ uslovima, druge vrste, kao što su varanski gušteri, mogu brže adaptirati na promene. Ove promene mogu drastično uticati na dinamiku lokalnih ekosistema, a migracija vrsta bi postala realnost, slična onoj koja se desila pre 120.000 godina kada su ljudi prolazili kroz Saharu.
Bez pustinjske prašine, koja igra značajnu ulogu u atmosferi, moglo bi doći do povećanja učestalosti i intenziteta tropskih oluja. Naime, Hadlijeve ćelije, koje su danas odgovorne za stvaranje sušnih oblasti, bi se promenile, jačajući monsune i menjajući trgovačke vetrove. Ovo bi, u konačnici, dovelo do drastičnih promena u atmosferi, sa potencijalno kataklizmičnim uticajem na klimatske obrasce širom sveta.
„Zelena Sahara“, period koji je trajao od 11.000 do 5.000 godina p.n.e., bila je primer kako bi izgledala ova oblast obogaćena vegetacijom. U ovom vremenskom okviru, monsun i padavine su transformisale pustinju u plodnu zemlju. Dok se naučnici slažu da će se slične promene takođe odvijati, pitanje ostaje: šta se desilo sa ekosistemima kada su pustinje nestale?
S obzirom na to da bi se ekosistemi koji danas opstaju u ovim teškim uslovima mogli suočiti s potpunim kolapsom, nestaće i mnoge jedinstvene vrste koje su se razvijale u takvim okruženjima. Time bi se povećao pritisak na ostale delove biodiverziteta, jer bi se promene odrazile na sve nivoe životne zajednice.
Osim što su pustinje važne za ekosisteme, one imaju ključnu ulogu u regulaciji globalnog klimatskog sistema. Pustinje kao što je Antarktik, koja se tehnički klasifikuje kao najveća pustinja na svetu, imale su velik uticaj na morske struje i vremenske uslove pre 90 miliona godina, kada su se pretvorile u zeleni pejzaž. Ako bi se istorija ponovila, globalno zagrevanje moglo bi drastično da se poveća.
Iako se danas „dezertifikacija“ smatra ozbiljnom pretnjom, gubitak pustinjskih područja mogao bi doneti nove klimatske probleme. Ekspanzija vegetacije u ovim oblastima mogla bi promeniti globalne temperaturne obrasce i dodatno pojačati efekte klimatskih promena, kao što su porast razine mora i talasi vrućine.
Pustinje su često doživljavane kao beskorisni delovi planeta, ali je važno prepoznati njihovu pravu vrednost. One su jedinstveni regulatori globalnog klime i neophodna utočišta za retke vrste. Njihov nestanak bi, umesto rešenja mnogih ekoloških problema, donio novo iskušenje i neizvesnost u već ugrožene ekosisteme.
Pred nama je informacija koja nas podseća da svaka komponenta našeg sveta igra važnu ulogu i da je briga o svima njima od ključnog značaja za budućnost naše planete. Naše shvatanje i ponašanje prema pustinjama može oblikovati dani u koji će doći i omogućiti nam da bolje razumemo složenost života na Zemlji. Zbog toga je važno očuvati ne samo pustinje, već i sve ekosisteme koje čine našu planetu toliko raznolikom i životnom.
