Astronomi su nedavno objavili uzbudljive novosti o potencijalnoj devetoj planeti Sunčevog sistema, nazvanoj „Planeta Y“. Ova hipotetička planeta mogla bi biti blizu Zemlji, i približno iste veličine, što dodatno komplikuje potragu za „Planetu X“, o kojoj se već dugo priča. Ako se ovo pokazuje tačnim, Sunčev sistem bi mogao dobiti ne jednu, već dve nove planete.
Potraga za devetom planetom počela je 1846. godine, nakon otkrića Neptuna. Godinama kasnije, Pluton je otkriven, ali je 2006. godine degradiran u status patuljaste planete. Zanimljiva pregrupacija teoretizovana je 2016. kada su astronomi sa Caltech-a, Majk Braun i Konstantin Batigin, sugerisali da neobične orbite pojedinih objekata izvan Neptuna ukazuju na gravitaciono delovanje skrivene, masivne planete.
Studija objavljena 21. avgusta u časopisu „Monthly Notices of the Royal Astronomical Society“ navela je naučnike na novi put. Tim istraživača pronašao je dokaze o „Planeti Y“, koja bi takođe mogla biti deo Kojperovog pojasa. Analizirajući orbite 50 objekata iz ovog pojasa, otkriveno je da su nagnute za otprilike 15 stepeni u odnosu na ostatak planeta. Tim istraživača veruje da bi jedino objašnjenje za ovaj nagib mogla biti skrivena planeta.
Vodeći autor studije, Amir Siraj, astrofizičar sa Prinston univerziteta, naveo je da njihovo istraživanje predstavlja otkriće zagonetke koja bi mogla imati rešenje u postojanju Planete Y. Istraživači smatraju da je ova nova planeta verovatno stenoviti svet, s masom između Merkura i Zemlje, što je značajno manje od očekivane mase Planete X, koja bi mogla biti gasoviti džin, deset puta veći od Zemlje.
Udaljenost na kojoj bi se Planeta Y mogla nalaziti procenjuje se između 100 i 200 puta dalje od Sunca nego što je Zemlja, što je bliže Neptunu koji orbitira na 30 puta većem rastojanju od Sunca. To ga čini potencijalno dostupnijim za posmatranje u budućnosti nego Planeta X, koja bi mogla biti najmanje 400 puta dalje od Sunca.
Međutim, istraživači ukazuju da Planeta Y može biti nagnuta do 10 stepeni u odnosu na orbitalnu ravan poznatih planeta, što dodatno otežava njeno otkrivanje. Iako je ova hipoteza uzbudljiva, ne slažu se svi naučnici sa ovim nalazima. Astronomi poput Samanthe Loler i Patrika Sofije Likavke upozoravaju da su zaključci iznimno spekulativni, zbog malog uzorka podataka o objektima iz Kojperovog pojasa.
Da bi se uverili u postojanje Planete Y ili Planete X, istraživači će morati da ili direktno posmatraju ove skrivene svetove ili da pronađu dodatne objekte koji se uklapaju u otkrivene obrasce. Nova opservatorija „Vera C. Rubin“ koja je nedavno počela da skenira noćno nebo, može znatno ubrzati procese otkrivanja tih misteroznih planeta.
Siraj veruje da bi se u prvih nekoliko godina rada ove opservatorije mogli dobiti odlučujući podaci. Ako se Planeta Y nalazi u vidnom polju teleskopa, mogao bi se izvršiti njen direktan uvid. Nasuprot tome, ako se ne pronađe ništa u predviđenom roku, mogu se odbaciti obe teorije.
Iako Planeta Y nije jedini kandidat za devetu planetu, mnogi raniji predlozi su odbačeni. Na primer, neki naučnici su primetili slab infracrveni signal, koji se pretpostavlja kao signal postojanja Planete, ali je na kraju odbijen. Osim toga, postoje i spekulacije da bi svemir mogao sadržavati „lutajuće“ planete, koje su izbačene iz svojih originalnih sistema.
U zaključku, bez obzira na trenutne hipoteze o postojanju Planete Y ili Planete X, astronomija nastavlja da se razvija, sa novim tehnologijama i opservatorijama koje istražuju dubine našeg solarnog sistema. Potraga za novim svetovima ne jenjava i postaje sve uzbudljivija.
