Ekipa „Novosti“ nedavno je posetila Muzej savremene umetnosti u Beogradu, koji predstavlja bogatu riznicu srpske i jugoslovenske umetnosti, kao i dela savremenih umetnika. Sa istoričarem umetnosti Mirkom Kokirem razgovarali smo o istorijatu muzeja, aktuelnim izložbama, kao i o uticaju nadrealizma na savremeno umetničko stvaralaštvo i prevazilaženje unutrašnjih i spoljašnjih sukoba.
Ideja o osnivanju muzeja se javila 50-ih godina prošlog veka, a Muzej savremene umetnosti zvanično je otvoren 20. oktobra 1965. godine. Kokir naglašava da je cilj muzeja bio da postane centar za modernu i savremenu umetnost u Jugoslaviji. Muzej čuva impozantnu kolekciju umetničkih dela, uključujući slike, skulpture, grafike, crteže, video i fotografije od početka 20. veka do danas. Pored stalne kolekcije, muzej poseduje i najveći centar za umetničku dokumentaciju i biblioteku koja beleži umetničke zbivanja iz čitave Jugoslavije.
Muzej se ponosi delima značajnih umetnika kao što su Nadežda Petrović i Sava Šumanović, a posebno ističe izložbu „Aktivitet sto godina nadrealizma“, koja predstavlja najveću izložbu nadrealizma u Srbiji. Ovdje se čuva značajan broj dela avangardnih umetnika, ali i radovi savremenih mladih umetnika. Kokir takođe ukazuje na zanimljivost da je slikar Stevan Živadinović, autor slike „Alge na vetru“, inspiraciju pronašao u snu koji je kasnije prenio na platno, čime je okužio publiku u svoju ličnu zemlju snova.
Kada je reč o posećenosti muzeja, Kokir ističe da interesovanje varira, ali generalno je dobar prijem među posetiocima. „Dosta stranaca i dece posećuje muzej, a aktuelne izložbe su dodatni motiv za dolazak,“ rekao je. Posebno je primetno da mladi dobro reaguju na savremenu umetnost, što se može povezati sa temama koje nadrealizam obrađuje, kao što su snovi i lični problemi.
Muzej takođe aktivno radi na uključivanju dece i osetljivih grupa kroz obrazovne programe i aktivnosti. Deo prostora je posvećen pedagogiji nadrealizma, a organizuju se razne izložbe dečjih radova. Kokir ističe važnost inkluzije za osobe sa invaliditetom, ukazujući da je muzej jedan od retkih u Srbiji koji je prilagođen tim potrebama sa liftovima i olakšanim pristupom.
Muzej savremene umetnosti ima pet nivoa, što omogućava postavljanje različitih izložbi i galerija. Mirko Kokir naglašava da muzej zauzima značajno mesto u društvenom životu jer čuva najveću kolekciju jugo-srpske umetnosti 20. i 21. veka, dok istovremeno pokušava da oslobodi publiku od straha od nerazumevanja savremene umetnosti. On poziva ljude da dođu otvorenog uma i srca.
Povodom aktuelne društvene situacije i eskalacije sukoba, postavlja se pitanje kako muzejski prostor može doprineti prevazilaženju strahova i briga. Kokir ističe da posete muzeju mogu pružiti utočište od svakodnevnih briga. Izložbe mogu podstaknuti razmišljanje i introspekciju, pružajući umetničku perspektivu na aktuelna dešavanja. Nadrealizam, kao pravac, može pomoći u razumevanju ličnih i kolektivnih problema, jer se bavi temama koje su i danas relevantne.
Savremena umetnost, prema Kokiru, može ponuditi različite poglede na stvarnost i pomoći ljudima da se suoče s izazovima, bilo ličnim ili društvenim. U tom smislu, Muzej savremene umetnosti u Beogradu ima važnu ulogu ne samo u čuvanju umetničke baštine, već i kao mesto gdje se mogu istraživati i preispitivati aktuelne društvene teme.
