Zvanična najava povratka automobila „yugo“ izazvala je oduševljenje među nostalgičarima, ali je i dodatno osvetlila izazove s kojima se suočava srpska automobilska industrija usled američkih carina. Ukoliko proizvodnja „yuga“ bude uspostavljena u Srbiji, to bi moglo pomoći domaćem sektoru da postane otporniji na globalne ekonomske turbulencije, kako prenosi Bloomberg Adria.
Dodaji da srpski dobavljači automobila većinom zavise od evropskog tržišta, posebno Nemačke, naglašava profesor Dušan Marković. On napominje da američke carine indirektno utiču na srpske proizvođače. „Imamo raznovrsne dobavljače iz različitih zemalja, ali svi oni isporučuju svoje komponente tržištu u Evropi“, objašnjava Marković.
U okviru ovog kompleksnog sistema, Fiatova fabrika u Kragujevcu trenutno proizvodi električnu verziju „grande pande“. Profesor naglašava da je u Evropi potražnja za potpuno električnim vozilima još uvek slaba, dok hibridni automobili postaju popularniji. U tom kontekstu, u Kragujevcu su sposobni da sastavljaju i električne i hibridne verzije vozila, što može biti korisno za održavanje proizvodnje.
Ranije se pojavila ideja o proizvodnji Citroënovog modela C3 u ovoj fabrici, kao i hibridne verzije „grande pande“. Stellantis, kompanija u okviru koje posluje Fiat, najavila je povratak „grande panda hibrida“, označavajući to kao značajan korak ka širenju električne mobilnosti.
Marković smatra da je ponovna proizvodnja u Kragujevcu dobra inicijativa, ali smatra da dolazi u pogrešno vreme, s obzirom na lošu situaciju na evropskom automobilsko tržištu.
Profesor Hall Gardner sa Američkog univerziteta u Parizu, koji je govorio na konferenciji „SEE Automotive – Connect & Supply“, istakao je da obnovljeni „yugo“ može pomoći Srbiji da se zaštiti od carina, jer bi veća lokalna integracija smanjila negativne efekte koji dolaze s američkim tržištem. Gardner je bio nostalgičan, govoreći o „yugu“ kao jednom od omiljenih automobila u njegovoj mladosti.
Marković se složio da ideja o „yugu“ ima smisla, podsećajući na vertikalnu integraciju koju je automobilskih industrija imala u bivšoj Jugoslaviji. „Sve je bilo dostupno, a ‘yugo’ bio je simbol povoljne cene i kvaliteta“, dodao je.
Iako se ponovo razmatra proizvodnja „yuga“, izazov ostaje kako zadržati domaće kompanije u sektoru. Marković je ukazao na potrebu Daleći se velikim izazovima, poput prekomernog oslanjanja na strane investitore, Srbija treba da razvije domaće kompanije kako bi imala bolje pregovaračke pozicije.
U ovom kontekstu, Kina je dobar primer, jer je razvila jaku domaću industriju kroz saradnju sa stranim investitorima. Marković podseća da Srbija treba da razmatra ekonomske trendove koji se sele ka Aziji, dodajući da je važno diversificirati partnerstva sa zemljama poput Vijetnama i Indije koje se brzo razvijaju.
Povratak „yuga“ simbolizuje širu institucionalnu prilagodbu auto-sektora i veće povezivanje sa evropskim i azijskim tržištima. Alekandar Bjelić, nemački biznismen i srpskog porekla, preuzeo je brend i planira proizvodnju novog modela „yugo“, poznatog kao „siaj“, koji bi mogao biti cjenovno pristupačan, a proizveden u saradnji sa partnerima.
Bjelić je najavio da bi proizvodnja mogla početi do 2028. ili 2029. godine, ukoliko se pronađe odgovarajući partner. Automobili će biti dostupni na tržištima gde su drugi brendovi poput Dacije i Fiata prisutni, s posebnim naglaskom na Balkan.
Budućnost proizvodnje „yuga“ može doneti značajne ekonomske koristi, ali i izazove u stvaranju konkurentne prednosti u automobilskoj industriji. Marković upozorava da se Srbija ne mora suočiti s izazovima srednje razvijenosti, ali to zahteva stratešku promenu u dumpu.
Na kraju, „yugo“ je više od automobila; to je simbol desetljećima kulturnog i industrijskog nasleđa koje se može obnoviti u modernim uslovima globalne tržišne ekonomije.
