U laboratoriji smeštenoj u austrijskom gradiću Felz, naučnici mesečno testiraju oko 100 uzoraka meda putem DNK analize, što je jedan od najnaprednijih pristupa u borbi protiv prevara na tržištu meda. Ova tehnologija, koja je još uvek prisutna u svega nekoliko evropskih laboratorija, predstavlja snažno sredstvo protiv meda razblaženog vodom ili šećernim sirupima, što je suprotno zakonima Evropske unije.
Podaci iz perioda 2021-2022 ukazuju na alarmantan rast potencijalno falsifikovanog meda, gde čak 46% uzoraka testiranih prilikom ulaska u EU nosi takav status, što je znatan porast u odnosu na 14% iz perioda 2015-2017. Najveći deo sumnjivih pošiljki dolazi iz Kine, što je takođe istaknuto u izveštaju France 24.
Slična situacija se beleži i u Srbiji, gde lažni med postaje sve prisutniji na tržištu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je naglasio da država aktivno radi na borbi protiv ovih prevara, što je već dovelo do rasta cena meda kod otkupnih mesta. Ministarka privrede Adrijana Mesarović je takođe naglasila da će aktuelni konkursi za podršku proizvođačima meda ostati otvoreni do potrošnje planiranih sredstava, uz jaču borbu protiv falsifikata.
Ministarstvo privrede je raspisalo programe finansijske podrške mladim preduzetnicima i porodičnim firmama, kao deo šire strategije koja uključuje angažovanje tržišnih i veterinarskih inspekcija, analizu uzoraka, kao i sprovođenje adekvatnih sankcija za prekršioce.
Austrijska firma Sinsoma, osnovana 2018. godine, specijalizovana je za DNK analize meda po ceni od 94 evra za osnovni test. Analize omogućavaju identifikaciju biljnih vrsta čiji tragovi ostaju u medu, jer pčele ostavljaju biološke ostatke iz okoline. Ako se u uzorku otkriju DNK biljaka koje pčele ne posećuju, to je jasna indikacija da je med mešan ili falsifikovan. Uz rezultate testa, pčelari dobijaju i QR kod za krajnje korisnike, čime se povećava transparentnost i poverenje u proizvod.
Osim što pogađa potrošače, lažni med ozbiljno ugrožava domaće pčelare koji se muče da se takmiče sa uvoznim proizvodima sumnjivog porekla. Matijas Kopetski, pčelar iz Beča, ističe da nemaju šanse u odnosu na jeftinije uvozne proizvode. Evropska unija, kao drugi najveći uvoznik meda, uvela je direktivu koja od 2026. godine nalaže preciznu označavanje porekla meda na etiketama.
Pčelari se nadaju da će nova pravila povećati svest potrošača o važnosti izbora kvalitetnog proizvoda i pomoći u zaštiti domaćeg tržišta. Borba protiv falsifikata u medu se nastavlja, a Brisel je formirao stručnu grupu koja će raditi do 2028. godine na ujednačavanju metoda za otkrivanje falsifikata i osiguranje boljeg praćenja porekla meda.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da DNK analiza i nije savršena i potrebno je kontinuirano razvijati i standardizovati metode. Korina Valinger iz kompanije Sinsoma naglašava da ukoliko se čekaju savršene metode, prevaranti će uvek biti korak ispred.
Borba za očuvanje autentičnosti meda tek počinje, i kako se čini, pred nama je još mnogo izazova u zaštiti ovog dragocenog resursa.
