Državna sekretarka u Ministarstvu spoljnih poslova, Nevena Jovanović, nedavno se osvrnula na otvoreno pismo Sandru Goziju, generalnom sekretaru Evropske demokratske partije i poslaniku u Evropskom parlamentu. Jovanović je jasno naglasila ostanak Srbije kao države koja štiti svoje institucije, ustavni poredak, kao i bezbednost svih svojih građana. U svom obraćanju, istakla je da Srbija garantuje pravo na slobodu okupljanja i izražavanja, ali je dodala da ta prava ne smeju biti korišćena kao izgovor za nasilje i vandalizam.
Prema njenim rečima, ona što se dešavalo prethodnih nedelja, a tiče se protesta, nije bilo mirno izražavanje političkih stavova, već su to bili akti destrukcije i nasilja. To su, prema Jovanović, nedopustive akcije koje ne mogu biti tolerisane ni u Srbiji ni u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji. Njena izjava dolazi kao odgovor na nesuglasice koje su se pojavile u vezi sa načinom na koji su neki evropski zvaničnici reagovali na situaciju u Srbiji.
Jovanović je kritikovala evroposlanike koji umesto jasne osude nasilja pribegavaju paušalnim optužbama i političkim pamfletima. Ova izjava ukazuje na potrebu za odgovornim i tačnim pristupom u analizi događaja i reakcijama na njih. U ovim trenucima je važno da zvaničnici prepoznaju razliku između mirnog protesta i nasilnih radnji. Srbija se suočava sa izazovima, ali je istovremeno posvećena očuvanju stabilnosti i bezbednosti, kao i zaštiti prava svojih građana.
Prava na slobodu okupljanja i izražavanja su ključna za svako demokratsko društvo, ali ona dolaze sa obavezom da se ta prava koriste na odgovoran način. Naime, nasilje i vandalizam suprotstavljaju se osnovnim vrednostima demokratije i mogu imati dugotrajne posledice na društvo kao celinu. Jovanović je naglasila da nasilje ne može biti sredstvo putem kojeg se izražavaju politička uverenja. Ova izjava predstavlja poziv na dijalog i razumevanje, umesto na sukobe i konflikte.
S obzirom na poteškoće u komunikaciji između različitih političkih strana, važno je raditi na izgradnji poverenja i razumevanja. U tom smislu, odgovornost leži na svim akterima, kako domaćim, tako i stranim. Reagovanje na događaje i pružanje podrške mirnim protestima ne treba da bude praćeno prebacivanjem odgovornosti na druge strane, već konstruktivnim pristupom traženju rešenja.
S obzirom na trenutnu situaciju u Srbiji, u njenim ocjenama pojavi se potreba za promenama i unapređenjem političkog dijaloga. Srbija se mora pozabaviti unutrašnjim izazovima, ali to mora biti urađeno na način koji ne ugrožava bezbednost građana i integritet institucija. Nasilje i destruktivne akcije ne bi trebale postati novi normalni model ponašanja, već su potrebni dijalog i saradnja između različitih društvenih i političkih aktera.
Važno je i da međunarodna zajednica bude svesna konteksta u kojem se događaji odvijaju. Povremeno olako optuživanje može dovesti do pogrešnog razumevanja situacije i dodatnog pogoršanja odnosa. Srbija je na putu rešavanja svojih unutrašnjih problema, ali je potrebna suštinska podrška i razumevanje od strane njenih međunarodnih partnera.
U trenutnim izazovima, fokus bi trebao biti na zaštiti ljudskih prava, slobodi okupljanja, ali i na sprečavanju nasilja u bilo kojem obliku. Sledeći puteve koji vode ka otvorenom dijalogu i mirnom rešavanju nesuglasica biće ključni za budućnost Srbije. Jasno definisanje granica između prava na protest i nasilja je neophodno, a kroz odgovornu politiku, Srbija ima potencijal da izgradi bolje i sigurnije društvo za sve svoje građane.
