Srbija se suočava sa ozbiljnim izazovima u oblasti energetike, naročito kada je reč o snabdevanju naftom i gasom. U svetlu trenutne geopolitičke situacije, oslanjanje Srbije na ruski gas postavlja pitanja o budućnosti tog snabdevanja u kontekstu mogućih evropskih sankcija i ograničenja transporta. Kako se situacija razvija, postavlja se pitanje da li Srbija može da postigne održivo rešenje koje će joj obezbediti energetsku stabilnost i diversifikaciju izvora snabdevanja.
Međunarodni ekspert za energetiku, Dušan Vasiljević, ukazuje na to da se dobija utisak da Srbija nije dovoljno reagovala na sigurnosne aspekte snabdevanja gasom. „Naš problem je što se nalazimo u situaciji gde brzo moramo da pronađemo rešenje, a gde smo pre toga mnogo godina ignorisali energetske strategije,“ objašnjava Vasiljević. On napominje da postoji mogućnost pronalaženja rešenja, ali da je potrebno delovati brzo kako bi se izbegla ozbiljna kriza.
S obzirom na najave o mogućim zabrana tranzita ruskog gasa preko evropskih zemalja, Vasiljević ističe da Srbija još uvek ima vremena da reaguje. Bugarska, ključna zemlja za transport gasa, planira da obustavi tranzit do 2027. godine, što daje Srbiji određen period za pronalaženje alternativnih rešenja. „Srbija je potpisala ugovor sa Rumunijom o izgradnji novog gasovoda, što bi moglo predstavljati izlaznu strategiju u vremenskom okviru od dva do tri godine,“ naglašava Vasiljević.
Rumunija, koja već sada proizvodi više gasa nego što joj je potrebno, predstavlja potencijalni izvor snabdevanja za Srbiju. Otvorena su dodatna gasna polja u Crnom moru, koja bi mogla doneti znatne količine dodatnog gasa. „U tom slučaju, ukoliko se postigne brz dogovor o gasovodu, Srbija bi mogla naći alternativu koja će joj obezbediti stabilno snabdevanje,“ dodaje on.
Ipak, izazovi nisu samo vezani za gas. Vasiljević upozorava da situacija sa naftom nije manje dramatična. Nafta, koja se većim delom oslanja na ruske isporuke, nije dostupna kao ranije, a nafta koja se prerađuje u rafineriji u Pančevu dolazi samo iz ograničenih rezervi. Kako se čini, Mađarska može da ponudi neki oblik pomoći, ali cena bi mogla biti visoka.
Analitičar Ivan Miletić slaže se sa konstatacijom da je situacija u kojoj se Srbija našla rezultat propuštenih prilika i promašene strategije u veoma turbulentnom geopolitičkom okruženju. „Srbija mora da se suoči sa stvarnošću i nađe brza rešenja kako bi se izbegla dalja kriza,“ naglašava on i dodaje da se očekuje dalja stagnacija u snabdevanju zbog sve većih sankcija i pritisaka, koji vode do smanjene dostupnosti energenata.
Kako bi se prevazišle trenutne prepreke, analitičari ističu potrebu za diversifikacijom izvora snabdevanja. Vasiljević ukazuje da bi Srbija dugoročno trebala da pređe na obnovljive izvore energije i električnu energiju, kako bi smanjila svoju zavisnost od fosilnih goriva.
Nakon više od dve decenije upozorenja, sada je vreme za hitne mere kako bi se obezbedilo da Srbija ne zavisi isključivo od ruskih energenata. U tom svetlu, diversifikacija i internacionalna saradnja bi mogle dovesti do stabilizacije energetskog sektora u Srbiji.
Bez sumnje, Srbija se mora suočiti i sa izazovom geopolitičkih odnosa, kako bi osigurala energetsku budućnost. U tom smislu, eventualna postignuća u okviru evropske integracije mogla bi otvoriti vrata za nove izvore energije i smanjiti trenutne rizike. U suprotnom, zemlja bi mogla ostati zarobljena u složenim geopolitičkim igricama, sa sve većim teškoćama u obezbeđivanju osnovnih energetskih resursa.
