Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da je neophodno pronaći razumno rešenje za Naftnu industriju Srbije (NIS) i da će se o ovom pitanju razgovarati u Moskvi i Vašingtonu. On je upozorio da je 90 dana maksimum koji bi mogao biti odložen za sankcije koje se očekuju od Sjedinjenih Američkih Država.
Bajatović je podsetio da se Srbija trenutno nalazi u teškoj situaciji, jer su u pitanju nacionalni interesi. NIS proizvodi čak 80 procenata derivata koji se prodaju na srpskom tržištu i važno je napomenuti da ta kompanija značajno doprinosi punjenju budžeta Republike Srbije.
Kako je istakao, NIS ima zalihe koje će mu omogućiti da nastavi sa radom do kraja marta, ali on naglašava da to nije dugoročno rešenje. „Moramo imati proizvođača derivata koji može da uvozi i prerađuje naftu, ili će naše tržište postati lak plen za okolne energetske kompanije, čime bismo izgubili deo suvereniteta,“ izjavio je Bajatović, dodajući da to moraju shvatiti i Rusi i Amerikanci.
Bajatović je objasnio da postoje dva pravna procesa u vezi sa NIS-om. Prvi je delistiranje, što je teško sprovodivo zbog izmenjenih zakona u Americi, a za to bi bilo potrebno pristupiti Kongresu. Drugi proces se odnosi na OFAC, američki regulator za sankcije, koji ima široka diskreciona prava.
Kako bi se umanjile posledice sankcija, NIS se obratio za pomoć uz podršku Vlade Srbije, koja je značajan akcionar, i Vlade Mađarske, koja ima interes da NIS nastavi sa operacijama. Bajatović je naglasio da Srbija ima bolji kontakt sa administracijom Donalda Trampa nego sa prethodnom, što može doneti koristi, iako je svestan da SAD neće drastično promeniti svoju politiku.
„To nije realno, ali kada imate uticaj na političke odluke, to može biti korisno. Sada ćemo videti šta možemo učiniti; ne primećujem trenutno aktivnosti sa ruske strane o promeni vlasničke strukture,“ kazao je Bajatović.
On se takođe osvrnuo na to da su prethodna američka administracija uvela sankcije protiv NIS-u, a cilj je bio zaustaviti uvoz ruske nafte. Prema njegovim rečima, NIS je prestao da kupuje rusku naftu zbog tih sankcija.
Bajatović je naglasio da su SAD tvrdile da NIS finansira rusku „meku moć“ i rat u Ukrajini, ali je ukazao da je većina dobitka NIS-a reinvestirana u privredu Srbije. U ovom kontekstu, posebno ga brine finansijska strana sankcija, naglašavajući da kompanija, bez obzira na to ko je vlasnik, teško može da upravlja bankarskim transakcijama u uslovima sankcija.
„Problem je što nemamo svoje banke, pa će biti teško realizovati platni promet prema NIS-u. Niko ne govori o tome koliko je NIS kreditno opterećen. Šta ukoliko se sankcije zaista uvedu?“ upitao je Bajatović.
On smatra da ne bi trebalo da bude problema sa derivatima, ali se postavlja pitanje šta će biti sa platama, penzijama, zaposlenošću i privrednom aktivnošću. Istakao je da budžet Srbije ne zavisi samo od NIS-a, već da ta kompanija ima stotine dobavljača i da mnoge druge kompanije rade za NIS.
Zbog svih ovih faktora, situacija za NIS, a samim tim i za Srbiju, ostaje kritična, što zahteva brze i efikasne diplomatske i ekonomske reakcije. Bajatović je zaključio da su potrebni hitni razgovori i akcije kako bi se zaštitili nacionalni interesi i očuvala stabilnost u energetskom sektoru Srbije.
