Лончар je tokom uvodnog obraćanja na završnoj Konferenciji projekta „Hitan odgovor Republike Srbije na Kovid 19“ istakao važnost projekta finansiranog sredstvima Svetske banke. On je objasnio da su obezbeđeni kapaciteti i resursi koji su bili ključni tokom krize, ali koji su i trajno unapredili zdravstvenu infrastrukturu Srbije.
“Tokom najtežih meseci, u izuzetno kratkom roku otvorene su tri nove kovid bolnice – u Beogradu, Kruševcu i Novom Sadu. Na taj način, značajno je povećan posteljni kapacitet, što je bilo od ključne važnosti u momentima najvećeg pritiska na zdravstveni sistem. Pored toga, u okviru projekta je nabavljeno preko 300 sanitetskih vozila i više od 2.000 bolničkih kreveta”, rekao je ministar zdravlja.
Ministar je dodao da su tokom krize nabavljeni i 135 rendgen aparata, 55 CT skenera i 32 ultrazvučna aparata. “Ovo je omogućilo kontinuitet u pružanju zdravstvenih usluga, kao i precizniju i bržu procenu zdravstvenog stanja pacijenata”, pojasnio je Lончар, ističući da su zaposleni obučeni za rad na novoj opremi, što je dodatno osnažilo ustanove u kojima rade.
Ključni deo odgovora na pandemiju bilo je obezbeđivanje vakcina i sprovođenje imunizacije. “Srbija je obezbedila pet vrsta delotvornih vakcina, omogućivši građanima izbor i ravnopravan pristup. Ceo proces je sproveden brzo, organizovano i u skladu sa stručnim preporukama”, naglasio je ministar. On je dodao da je posebno važno što je Srbija omogućila vakcinaciju i građanima susednih zemalja, čime je pokazala primer regionalne saradnje tokom globalne krize.
Tokom konferencije, Lончар je objasnio da je u okviru Instituta “Torlak” uspostavljena prva laboratorija trećeg nivoa biološke bezbednosti u Srbiji. “Njeno formiranje predstavlja važan korak u jačanju dijagnostičkih kapaciteta, posebno u situacijama kada je potrebna brza i pouzdana identifikacija mikroorganizama”, ukazao je on.
Izveštavajući o rezultatima projekta, direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji, Nikola Pontara, izjavio je da je projekat ostvario impresivne rezultate, s obzirom na to da je pokrenut 2020. godine, u vreme jedne od najvećih pandemija u novijoj istoriji. “Svi treba da se ponosimo rezultatima ovog projekta jer je Srbija, osim što je ublažila uticaj Kovida 19, uspela da unapredi svoj zdravstveni sistem i njegovu otpornost”, rekao je Pontara.
On je istakao da su sredstva projekta korišćena za nabavku dijagnostičke opreme koja je od presudnog značaja. “Ovim se ne samo zamenjuje dijagnostička oprema koja je intenzivno korišćena tokom pandemije, već se unapređuje i mogućnost dijagnostikovanja svih stanja u periodu nakon pandemije”, naveo je Pontara.
Takođe, on je naglasio da je formiranje laboratorije trećeg nivoa biološke bezbednosti u Institutu “Torlak” omogućilo unapređenje mogućnosti detekcije budućih pandemija. “Na taj način je unapređen i istraživački potencijal i kapacitet Srbije, kao i omogućeno brži i kvalitetniji odgovor na buduće pandemije i druge vanredne situacije”, rekao je on.
Pontara je dodao da je pandemija Kovida 19 završena i da su u Srbiji ponovo dominantne nezarazne bolesti. On je ukazao na niz poboljšanja koja su izvedena u zdravstvenom sistemu Srbije tokom prethodnih 20 godina, u kojima je učestvovala i Svetska banka. “Nastavićemo da pružamo podršku Srbiji i u novom projektu prevencije i kontrole nezaraznih bolesti, čime će se unaprediti zdravstvena zaštita i lečenje”, rekao je on, naglašavajući važnost podrške Svetske banke za stvaranje efikasnijeg i otpornijeg zdravstvenog sistema.
Na kraju, tokom konferencije je predstavljen i Vodič za unapređenje komunikacije zdravstvenih radnika sa slepim, slabovidim ili gluvo-slepim osobama, čiji je autor Milan Stošić. Očekuje se da će ovaj dokument pomoći medicinskim radnicima da bolje razumeju problematiku s kojom se susreću osobe sa invaliditetom, kao i da će razjasniti nedoumice koje imaju kada se sretnu sa njima.
