Šljiva ima posebno mesto u kulturi Srbije, gde se ne doživljava samo kao voće, već kao simbol bogate istorije, običaja i verovanja. O njoj su komponovane pesme, a mnoge tradicije su povezane sa ovim voćem. Šljiva se koristila za pravljenje rakije koja nije samo alkoholno piće, već i deo rituala lečenja, proslava i tugovanja.
S obzirom na to, šljiva i dalje igra ključnu ulogu u srpskoj poljoprivredi, s više od 70.000 hektara pod njenim uzgojem, što Srbiju čini najvećim proizvođačem šljive u Evropi. Tradicija gajenja šljiva se nastavlja, a jedan od zemljoradnika koji čuva ovu tradiciju je Stanimir Minić iz Gornje Trepče, blizu Čačka. On je ponosan što je nasledio praksa svojih predaka, koji su od 1750. godine proizvodili rakiju, a njegova je šljivovica postala deo UNESCO-ve liste nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Minić naglašava važnost rakije od šljive, smatrajući je superiornom u odnosu na sve druge vrste rakije. Uz to, on je optimista kada je u pitanju budućnost tradicije, verujući da će i njegova unuka, koja se po završetku fakulteta vratila na imanje, nastaviti da se bavi tim poslom.
Šljiva se ne isključivo koristi za proizvodnju rakije. U zapadnoj Srbiji se često suši, a suve šljive iz Mrčajevaca su prisutne na policama domaćih i stranih marketa. Radomir Ljujić, još jedan proizvođač iz ovog dela Srbije, proširio je svoje zasade sa tri na 7,5 hektara zbog velike potražnje za sušenim šljivama. Njihova sušaonica može da osušiti tonu šljiva dnevno, što pokazuje koliko je agrokultura povezana sa lokalnom ekonomijom.
U Srbiji trenutno dominiraju sorte šljiva kao što su čačanska rodna i čačanska lepotica, dok su nekada bile popularnije sorte poput mađarke i ranke. Dr Darko Jevremović, direktor Instituta za voćarstvo, ističe da je potražnja za plodovima šljive u porastu. U poslednjim godinama otvoreno je mnogo destilerija, što je dodatni motiv za povećanje proizvodnje.
Prednost šljive leži u njenim skromnim zahtevima za negom. Tokom godine, dikrente se sprovode samo dva do tri puta, što omogućava poljoprivrednicima da dobiju zdrav i kvalitetan rod bez velikih ulaganja u hemijska sredstva.
Šljiva je, kako se može reći, deo srpskog identiteta. Bez obzira na to gde se nalazili ili odakle dolazili, šljiva je uvek prisutna u različitim formama: bilo da je u rakiji, sušenju ili marmeladi. U svetlu ovih tradicija, čini se da će šljiva zauvek ostati simbol srpskog naroda.
S obzirom na njenu važnost, ne čudi što se šljiva smatra više od običnog voća. Osim što je omiljeno među potrošačima, ona takođe stvara ekonomsku vrednost i čuva kulturno nasleđe. Bez sumnje, šljiva će ostati sastavni deo srpske kulture i tradicije, zahvaljujući naporima poljoprivrednika koji se trude da zadrže i unaprede ovu vekovima staru tradiciju.
