Ministarka zaštite životne sredine, Sara Pavkov, izjavila je danas u Beogradu da Srbija ulaže značajna sredstva u projekte vezane za zaštitu životne sredine, ali je istakla da potrebe u ovom sektoru stalno rastu. Ona je naglasila potrebu za obezbeđivanjem stabilnih izvora finansiranja kako bi se odgovorilo na sve veće izazove s kojima se Srbija suočava u ovoj oblasti.
Na Drugom godišnjem ministarskom sastanku o Zelenoj agendi za zapadni Balkan, u okviru Berlinskog procesa, Pavkov je istakla kako investicione potrebe u Srbiji obuhvataju podršku u izradi dokumentacije za prioritetne projekte iz različitih sektora. Ova izjava dolazi u kontekstu sve većih zahteva za aktivnijim pristupom zaštiti životne sredine, s obzirom na to da se Srbiji pruža prilika da unapredi svoje ekološke standarde i implementira nove projekte.
Jedna od ključnih oblasti gde je identificirana potreba za podrškom leži u upravljanju otpadom. Pavkov je napomenula važnost razvoja postojećih i uspostavljanje novih regionalnih sistema za upravljanje otpadom. To obuhvata ne samo izgradnju postrojenja i nabavku opreme, već i implementaciju infrastrukturnih rešenja koja su usklađena sa principima cirkularne ekonomije.
„Upravljaćemo postrojenjima za primarnu i sekundarnu separaciju otpada pogodnog za reciklažu, kao i reciklažnim dvorištima koja će omogućiti efikasno prikupljanje otpada“, naglasila je Pavkov. Osim toga, Srbija je usvojila Program upravljanja muljem za period 2023 – 2022 godine, kao i Akcioni plan za sprovođenje ovog programa u periodu od 2023. do 2027. godine.
Ova inicijativa predstavlja važan korak ka unapređenju ekoloških standarda u zemlji, a očekuje se da će doprineti smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu te poboljšanju kvaliteta života građana. Priliv novih finansijskih sredstava omogućava Srbiji da se fokusira na efikasnije modele upravljanja otpadom, što je ključno za postizanje održivog razvoja.
Stvaranje stabilnih finansijskih izvora postaje imperativ, s obzirom na sve veće zahteve za projektima koji se bave ekološkim pitanjima. Pavkov je ukazala na to da je neophodno da se angažuju ne samo državne institucije, već i privatni sektor, međunarodne organizacije i donatori kako bi se obezbedila sredstva potrebna za razvoj i implementaciju projekata.
Osim upravljanja otpadom, Pavkov je pomenula i druge infrastrukturne projekte koji će doprineti zaštiti i očuvanju životne sredine. Ovo uključuje projekte vezane za obnovljive izvore energije, unapređenje kvaliteta vazduha, kao i zaštitu voda. Prevencija zagađenja i zaštita prirodnih resursa su od suštinskog značaja za održivi razvoj Srbije.
Kroz svoj angažman na sastanku, Pavkov je podstakla i druge zemlje u regionu da udruže snage u borbi protiv zajedničkih ekoloških izazova. Povezivanje resursa i zajednički projekti mogu doneti značajne koristi, kako za pojedine države, tako i za čitav region zapadnog Balkana.
Ministarka je istakla i značaj edukacije i podizanja svesti građana o pitanjima zaštite životne sredine. Smatra da je važno da se kroz različite kampanje informišu građani o načinima na koje mogu doprineti očuvanju životne sredine, posebno u pogledu pravilnog odlaganja otpada i reciklaže.
Na kraju, Pavkov je izrazila nadu da će uz zajedničke napore, Srbija moći da postane lider u zaštiti životne sredine u regionu, ali i na evropskom nivou. Njena vizija je da Srbija postane zemlja u kojoj će zaštita životne sredine biti prioritet u svakodnevnom životu i donosiocima odluka. U ovom kontekstu, obezbeđenje stabilnih finansijskih izvora i podrška razvoju infrastrukture za upravljanje otpadom igra ključnu ulogu u ostvarivanju tog cilja.
