Ministarka rudarstva i energetike Srbije, Dubravka Đedović Handanović, učestvovala je na neformalnom sastanku Ministarskog saveta Energetske zajednice u Atini, gde se razgovaralo o ubrzanoj integraciji Srbije s tržištem Evropske unije, posebno u elektroenergetskom sektoru. Takođe, tema je bila i brzina dekarbonizacije kroz primenu Mehanizma za prekogranično usklađivanje ugljenika (CBAM).
Na sastanku, Đedović Handanović je naglasila posvećenost Srbije u sprovođenju reformi i usklađivanju s pravnim tekovinama EU. „Srbija je pre 20 godina bila jedan od osnivača Energetske zajednice. Danas smo među najaktivnijima u sprovođenju reformi u energetskom sektoru, a u poslednje dve godine smo označeni kao lideri u tim reformama“, izjavila je ministarka. Takođe je istakla da je Srbiji priznato ispunjavanje obaveza za spajanje s tržištem EU.
U svetlu savremenih geopolitičkih okolnosti koje utiču na energetski sektor, Đedović Handanović je ukazala na značaj regionalne saradnje i gradnje infrastrukture, kao što su energetski koridori i gasne interkonekcije, koje će učiniti energetske sektore u regionu otpornijim i boljim. Najavila je da će u narednim nedeljama biti usvojena poslednja uredba od strane Vlade, čime bi se ispunile obaveze iz Reformske agende, deo Plana rasta za Zapadni Balkan.
Ministarka je dodala da su sledeći koraci u nadležnosti evropskih institucija. „Usložnjavanje i umnožavanje administrativnih propisa neće doneti dobrobit članicama Energetske zajednice ni EU, pa očekujemo da se proces verifikacije dodatno ubrza“, naglasila je Đedović Handanović. Cilj je spojiti se s tržištem Mađarske do 2026. godine i putem njih povezati se sa ostalim članicama EU.
Jedan od najvećih izazova koji je istakla ministarka je početak primene Mehanizma za prekogranično usklađivanje ugljenika. Đedović Handanović je ukazala na važnost pažljive analize ponuđenih opcija u studiji koju je izradila Evropska komisija. Preporučila je postepeno i pravedno uvođenje poreza na emisije ugljenika uz podršku EU fondova. Prihodi od ovog oporezivanja biće usmereni na dekarbonizaciju, razvoj obnovljivih izvora energije, poboljšanje energetske efikasnosti i pravednu tranziciju.
Ministarka je izrazila zabrinutost zbog vremenskog okvira implementacije ovih mera. „Bez adekvatnog vremena za tranziciju sa uglja na obnovljive izvore energije, viši troškovi ugljenika će samo povećati finansijski pritisak na našu industriju i potrošače“, naglasila je. Ona smatra da je važno osigurati pažljivo planiranje, faznu implementaciju i ciljanu finansijsku podršku EU kako bi se klimatski ciljevi uskladili sa ekonomskom realnošću.
„Zemlje članice EU su imale više od dve decenije da se prilagode uvođenju taksi na emisije ugljenika“, podsetila je ministarka, dodajući da je Srbija spremna da nastavi usklađivanje sa zakonodavstvom i politikama EU u oblasti energetike i klime. „Sve reformske mere koje sprovodimo pre svega su zbog koristi naših građana i privrede. Nećemo donositi odluke koje će ugroziti našu energetsku stabilnost, naprotiv, radimo sve u korist građana i privrede“, zaključila je Đedović Handanović.
Ova izjava ministarke oslikava strategiju Srbije da se aktivno uključi u evropske energetske tokove i pruži podršku ekološkim inicijativama koje su u skladu sa globalnim trendovima. U svetlu izazova koji donosi prelazak na obnovljive izvore energije, Srbija teži da izvuče maksimum iz svojih resursa, dok istovremeno osigurava stabilnost svog energetskog sistema.
