Srbija ima pozitivan bilans u trgovini poljoprivrednim proizvodima sa Evropskom unijom, ali postoji prostor za dalja poboljšanja, pre svega kroz unapređenje regulatornog okvira i korišćenje novih tehnologija. Ovi zaključci izneti su na panelu posvećenom izazovima tržišta u poljoprivredi tokom Međunarodnog poljoprivrednog sajma na EU paviljonu.
Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, istakla je da za izvoz svinjskog i pilećeg mesa u EU, neophodne su dodatne mere za usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom. Ona je naglasila da ispunjavanje EU standarda nije samo tehnički zahtjev – ono omogućava lakši plasman srpskih proizvoda, podstiče ekonomski rast, unapređuje bezbednost hrane, štiti životnu sredinu i poboljšava dobrobit životinja.
Halačeva je dodala da poboljšanja u ovim oblastima imaju pozitivan uticaj na građane i privredu Srbije, koju je EU podržala kroz različite projekte i obuke za ispunjavanje ovih zahteva. Tamara Đuričanin iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, iznela je podatak da suficit u trgovini poljoprivrednim proizvodima Srbije sa EU za 2024. godinu prelazi milijardu evra, pri čemu dominiraju primarni poljoprivredni proizvodi i sirovine.
Međutim, Đuričanin je upozorila da su izazovi i dalje prisutni, posebno u vezi sa dostizanjem standarda kvaliteta, kao što su bezbednost hrane i fitosanitarne politike. Ministarstvo se trudi da pomogne proizvođačima kroz mere ruralnog razvoja, usmerene na manje i srednje proizvođače, uključujući podršku investicijama.
Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije ukazao je na zajedničke izazove koje poljoprivrednici u Srbiji i EU doživljavaju, naglašavajući da klimatske promene ostavljaju ozbiljne posledice. On je naveo da je proizvodnja jabuka ove godine smanjena za 30 procenata, a da su i potražnja i cene visoke. Osim toga, Jovanović je dodao da se voće kao što je malina pomera ka višim nadmorskim visinama, što dodatno komplikuje situaciju.
On je izrazio zabrinutost zbog promene patogena i ugroženosti sirovinske baze u Evropi, ali je istakao da postoji pomak ka potrazi za stabilnim lancima snabdevanja na evropskom nivou. U vezi sa tehnologijom, Sanja Ivanić, generalna sekretarka Saveta evropskih poslovnih udruženja, naglasila je važnost jedinstvene elektronske platforme za poljoprivredu, koja bi objedinjavala ključne informacije, alate i usluge za poljoprivrednike, zadruge i državne institucije.
Ova platforma bi olakšala upravljanje parcelama, subvencijama i rizicima povezanih sa klimatskim promenama. Tokom panela, razgovarano je i o IPARD podršci, a predavači su delili svoja iskustva o uspešnom korišćenju ovih sredstava. Predrag Đajić, jedan od korisnika, podelio je iskustvo o procesu apliciranja za IPARD podršku, ističući kako je uspešno dobio sredstva za nabavku robota za vađenje rotkvica, što bi značajno olakšalo rad u njegovoj farmi.
Na kraju događaja, u EU kuhinji su se održale praktične prezentacije, gde su Halačeva i ambasador Češke Jan Bondi pokazali svoje kulinarske veštine. Kao deo programa „Pitaj stručnjaka“, poljoprivrednici su imali priliku da se konsultuju sa stručnjacima o novim tehnološkim rešenjima u poljoprivredi. Ova interakcija je omogućila poljoprivrednicima da bolje razumeju primenu novih tehnologija i njihov uticaj na proizvodnju.
U zaključku, panel je pokazao da Srbija ima potencijala da unapredi svoj izvoz poljoprivrednih proizvoda prema EU, ali da je neophodno raditi na usklađivanju sa standardima i korišćenju modernih tehnologija kako bi se ostvario pun kapacitet. Saradnja između Srbije i EU u ovoj oblasti je ključna za postizanje održivog razvoja i jačanje ekonomije.
