Srbija pokazuje značajan potencijal u proizvodnji cveća i ukrasnog bilja, uz konstantan rast površina koje se koriste za ove kulture. Prema podacima iz Privredne komore Srbije, ovaj sektor beleži povećanje spoljno-trgovinske razmene, ali i trend deficita u razmeni sa međunarodnim partnerima.
Danica Mićanović, naučni savetnik iz Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS, naglašava da potrošnja cveća u Srbiji raste po stopi od oko 20 odsto godišnje, a vrednost tržišta je trenutno oko 43 miliona evra. Ovaj rast ukazuje na potencijal za dalji razvoj sektora, dok sve veća potražnja za cvećem na domaćem i međunarodnom tržištu otvara mogućnosti za veći izvoz. U 2024. godini, ukupna vrednost izvoza cveća iz Srbije procenjuje se na 6,1 miliona evra, dok je uvoz značajno veći, iznoseći 36,9 miliona evra. To ukazuje na potrebu za povećanjem domaće proizvodnje.
Iako postoje pozitivni trendovi u proizvodnji, Mićanovićeva ističe ključne izazove, kao što su modernizacija procesa, nabavka savremene opreme i primena tehnologija koje bi omogućile efikasniju proizvodnju. Prema njenim rečima, potrebni su koraci ka povećanju obima proizvodnje, raznovrsnosti asortimana i stvaranju novih radnih mesta, što bi rezultiralo i većom produktivnošću.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, površine pod cvećem i ukrasnim biljem iznose oko 550 hektara, a nezvanične procene sugerišu da je ta površina znatno veća. Takođe, plantažna proizvodnja obuhvata oko 700 hektara, iako su zvanične brojke niže, što sugeriše prisutnost proizvodnje u „sivoj zoni“. Mićanović ističe da Srbija ima povoljne klimatske uslove za gajenje cveća, poput ruža, čime bi se mogli smanjiti uvozni pritisci na domaće tržište.
S obzirom na područja sa najintenzivnijom proizvodnjom cveća, najistaknutiji regioni uključuju Vojvodinu, okolinu Šapca, Ljiga, Trstenika i Kruševca, dok se takođe proizvodi i na Sremčici i Velikoj Drenovi. Najvažnija izvozna tržišta za srpsko cveće su zemlje Evropske unije, ali i članice Carinske unije i CEFTA-e, dok zemlje EU dominiraju i u uvozu.
Udruženje za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS naglašava veliki potencijal za dalji razvoj proizvodnje cveća i ukrasnog bilja u Srbiji, ali ističe da su potrebni dodatni napori i investicije. Mićanovićeva ističe da su modernizacija proizvodnje i povećanje izvoznih kapaciteta ključni koraci za unapređenje ovog sektora. Srbija ima sve potrebne resurse kako bi postala konkurentniji igrač na globalnom tržištu, ali je neophodno da se preduzmu dodatne mere za stimulisanje industrije.
Kako bi ostvarila te ciljeve, Srbija treba da fokusira svoje napore na poboljšanje tehnološke opremljenosti, ulaganje u obuke i edukaciju proizvođača, kao i na promociju domaćih proizvoda na stranim tržištima. Na taj način, mogućnosti za izvoz mogu se znatno povećati, a time i doprinosi celokupnom agrarnom razvoju zemlje. U svetlu ovih izazova, ključni faktori uspeha biće saradnja između vlade, privrede i obrazovnih institucija, kako bi se osiguralo da domaći sektor cveća i ukrasnog bilja odgovori na sve veće zahteve potrošača i tržnih prilika.
Ukoliko se provedu potrebni koraci, Srbija može postati prepoznatljiv proizvođač cveća na međunarodnoj sceni, što bi doprinelo ne samo ekonomiji već i očuvanju tradicije i bogate kulturne baštine vezane za cvećarstvo.
