U poslednjih nekoliko godina zabeležen je pad interesovanja mladih za zanatske škole, što sada postaje očigledno na tržištu rada u Srbiji. Stari majstori odlaze u penziju, a broj kvalitetnih zanatlija se drastično smanjuje. Na to dodatno utiče i fenomen odlaska radne snage u inostranstvo, čime se dodatno produbljuje deficit ovog kadra. Prema procenama Građevinske komore Srbije, manjak zanatlija u različitim profesijama iznosi oko 30.000.
U prevashodnom nastojanju da zadrže kvalitetne kadrove, poslodavci su odlučili da podižu zarade majstorima. Ipak, upravnik gradilišta Radovan Ilić ističe da se potražnja za majstorima svih profila povećava, ali i da je otežano njihovo pronalaženje. Poslovna situacija zahteva veće izdatke za plaćanje kvalifikovanih radnika. „Nedostatak se oseća, a cene su porasle. Posla za majstore svih profila ima – od keramičara do molera“, objašnjava Ilić.
Zanatlije su, zbog sve veće potražnje, postale veoma tražene, a neke profesije, poput limara, su tokom prošle godine bile među najbolje plaćenim. Građani Čačka poručuju da nije lako pronaći dobrog majstora i upozoravaju na potrebu pažljivog dogovaranja pre nego što se posao započne. Jedan od stanovnika Čačka naglašava: „Kad se razgovara, mora se unapred dogovoriti sve, i nikako ne treba avansirati novac. Ako se ne dogovorite, računajte da ćete biti izrabljivani, jer majstora u Srbiji nema.“
Na pitanje koji su zanati najisplativiji, odgovori se kreću od frizera, vodoinstalatera, vulkanizera, do varilaca i automehaničara. Uočeno je da što više posla obave, to više i zarađuju. Vera Vasić, vlasnica frizerskog salona, ističe da posla nikada nije manjkalo u frizerskoj industriji. „Mi frizeri dobro zarađujemo, iako je sve manje radnika koji bi želeli da rade“, napominje Vasić.
Ana Dojčilović iz Nacionalne službe za zapošljavanje u Čačku beleži veliku potražnju za radnicima raznih profila, dok je ponuda vrlo ograničena. „Potrebama poslodavaca prvenstveno se odgovara delatnostima koje su razvijene u našoj sredini. Postoje potrebe za bravara, zavarivača, električara i operatera na mašinama“, dodaje Dojčilović.
Stara izreka kaže da je svaki zanat zlatan, a kako kažu stručnjaci, plate nekih majstora dostižu nivoe zarada nekih direktora. Ova situacija može delovati čudno, ali zapravo ukazuje na promene u percepciji zanatskog rada u Srbiji. U uslovima smanjene ponude i visoke potražnje, zanatlije postaju izuzetno cenjene.
Danas se sve više mladih počinje interesovati za zanate i zanatske škole, ali to neće odmah rešiti trenutni manjak radne snage. Radi se o procesu koji zahteva vreme i podršku sistema obrazovanja da motiviše mlade da se opredele za rukotvorine koje i dalje imaju ključnu ulogu u društvu.
U svetlu ovih promena, apeluje se na jačanje obrazovnog sistema u pravcu zanatskog obrazovanja kako bi se osiguralo da mladi budu osnaženi da preuzmu uloge koje su neophodne za stabilizaciju tržišta rada u zemlji. Ukoliko se situacija ne reši, Srbija bi mogla zabeležiti ozbiljne posledice zbog nedostatka kvalifikovane radne snage koja vrši temeljni doprinos ekonomiji.
