Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u izjavi za Fajnenšel tajms (FT) ukazao da ne očekuje promenu američke pozicije o uvođenju sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS) i da će, ukoliko sankcije stupe na snagu nakon isteka roka u petak, Srbija prvo čekati reakciju Rusije pre nego što donese svoju odluku o daljim koracima. Vučić je naglasio da su razgovori sa američkim i ruskim zvaničnicima u vezi sa rešavanjem ovog pitanja bili vođeni, ali nije došlo do pomaka.
Iz Beograda, predsednik je istakao da će reakcija Srbije zavisiti od stava Rusije, koja želi da zadrži svoj udeo u NIS-u „po svaku cenu“. On je ukazao na to da nije siguran da će Janaf, hrvatska kompanija koja prebacuje sirovu naftu u Srbiju, prestati sa poslovanjem s NIS-om do petka, što bi moglo da dovede do kršenja američkih sankcija koje bi se aktivirale.
Prema izjavama Vučića, ključni izazov za Srbiju je obezbeđivanje stabilnog snabdevanja naftom. „Pre svega, potrebno je da imamo potpuno obezbeđeno tržište nafte u našoj zemlji, što podrazumeva puno snabdevanje naftom naše rafinerije i našeg tržišta benzina,“ rekao je Vučić. On je naveo da cena nafte nije problem i da se rešenje može lako pronaći, pod uslovom da se postigne sporazum o prenosu vlasništva NIS-a.
FT se takođe osvrnuo na pritisak američkog Ministarstva finansija koje je u januaru pozvalo ruski Gasprom i Gaspromnjeft da prodaju svoj većinski udeo u NIS-u, upozorivši na moguće sankcije u suprotnom. Iako su ruski vlasnici odbili ovu ponudu, izvršili su promene u strukturi vlasništva kako bi izbegli da Gasprom ili Gaspromnjeft zadrže većinski udeo u NIS-u.
Jedan od mogućih ishoda, prema informacijama iz naftne industrije, mogla bi biti kupovina ruskog udela u NIS-u od strane mađarske naftne grupacije MOL. Ova mogućnost ukazuje na kompleksnost situacije u kojoj se Srbija nalazi, posebno u svetlu šireg političkog konteksta i trenutnih odnosa između Rusije i SAD-a.
Vučić je komentarisao i dublje implikacije vezane za sukob u Ukrajini, izjavivši da je pitanje NIS-a, u njegovom viđenju, „minorno“ u okvirima šire diskusije između Rusije i Amerike. Izveštaji FT ukazuju na to da Vučić, uprkos pritiscima, održava bliske odnose sa Kremljom i odbija da se pridruži sankcijama EU protiv Moskve.
U međuvremenu, oblast energetike ostaje kritično pitanje za Srbiju, koja se oslanja na inostrane dobavljače kako bi obezbedila svoje energetske potrebe. Pitanje kako će Srbija reagovati na moguće sankcije i kako će se oblikovati odnosi sa Rusijom i SAD-om ostaje centralno u diskusiji.
Dok se situacija razvija, sve oči su uprte ka Beogradu kako bi se pratili dalji koraci Srbije u ovom financijski i politički delikatnom trenutku. U rukama predsednika Vučića je da odluči kako će se Srbija snaći u ovoj krizi, a njegov sledeći potez može imati dalekosežne posledice po energetsku stabilnost zemlje i njene međunarodne odnose. Vođenje dijaloga sa obe strane može biti ključno za pronalaženje rešenja koje bi zadovoljilo sve zainteresovane strane, ali vreme brzo prolazi, a pritisak raste.
