Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, nedavno je u intervjuu za BBC ruski servis izjavio da planira da ubedi ruskog predsednika Vladimira Putina da podrži njegovu nameru o održavanju referenduma o nezavisnosti Republike Srpske. Ovakvo delovanje ukazuje na potencijalnu eskalaciju krize u Bosni i Hercegovini (BiH), koja može dovesti do novog etničkog sukoba i daljeg raspada zemlje. Dodik je poznat po svojoj dugogodišnjoj oporbi prema centralnoj vladi u Sarajevu i smatra da je BiH „besmislena država“ koja ne zaslužuje pravo na postojanje.
Ovaj intervju dolazi nakon što je Ustavni sud BiH zabranio Dodiku obavljanje zvaničnih funkcija, a Centralna izborna komisija ga je smenila sa mesta predsednika Republike Srpske. Pored toga, najavljeni su novi izbori, na kojima se očekuje bojkotska reakcija većine bosanskih Srba. U razgovoru sa novinarima, on je istakao da traži podršku Putina za njegov plan podela, objašnjavajući da je prethodna podrška Kremlja bila vezana za očuvanje teritorijalnog integriteta BiH.
Dodik planira sastanak sa Putinom u oktobru, a na 25. oktobar zakazan je referendum koji će preispitati ovlašćenja centralnih vlasti u BiH. Građani Republike Srpske će na referendumu biti pitani da li prihvataju odluke Ustavnog suda i Visokog predstavnika, institucije koju Dodik naziva „neizabranim strancem“ i smatra je nelegitimnom. Centralna vlast u Sarajevu već upozorava da je ovakva Dodikova akcija sinonim za separatizam i da je referendum neustavan.
Izgleda da će bosanski Srbi, kao Dodikovi glasači, podržati njegovu inicijativu, dok se u Sarajevu očekuje odbacivanje rezultata referenduma. Dodik smatra da ćemo u budućnosti morati da pitamo narod da li želi da živi u državi gde se njegova volja ne poštuje. On insistira na pravu svog naroda na nezavisnost, objašnjavajući da je moderna Bosna stvorena na osnovu sporazuma koji je nametnut Srbima, dok Republika Srpska sada želi da se oslobodi.
BiH i međunarodni akteri naglašavaju da Republika Srpska uživa visoki stepen autonomije sa vlastitom zastavom i policijom, kao i potporu iz EU u vidu finansijskih sredstava. Ipak, Dodik i dalje ističe da su njegove želje deo legitimnog prava samo da izrazi volju srpskog naroda.
U pozadini ovog međusobnog sukoba stoji bolna prošlost rata od 1992. do 1995. godine, kada su se nekadašnji susedi podelili po etnoreligijskim linijama, uz više od 100.000 poginulih i miliona interno raseljenih. Rat je okončan Dejtonskim sporazumom, koji su posredovali SAD, EU i Rusija.
Milorad Dodik se postavio kao ključna figura u ovom procesu. On je politikom započeo ranu karijeru uz podršku američkog državnog sekretara Madlen Olbrajt 1998. godine, ali je kasnije postao neprijatelj prema zapadnim državama i njihovim politikama. Danas se suočava sa američkim sankcijama od 2017. zbog svojih separatističkih težnji i tvrdi da je njegov cilj isključivo interes srpskog naroda u Bosni.
Dodik takođe polaže nade u obnovu američkog predsednika Donalda Trampa, sa kojim deli slične političke vizije. Sa jedne strane, odnosi sa Zapadom su narušeni, ali Dodik i dalje priželjkuje ponovnu podršku američke administracije. Njegova profesija da je „čovek srpskog naroda“ i dalje ostaje ključna, dok se borba za nezavisnost ponovo oteže na granici između realnosti i političkih ambicija.
