U opširnom intervjuu za belgijski list „De Morgen“, ministar odbrane Belgije, Ludovik Franken, razgovarao je o ključnim strateškim pitanjima koja se tiču Evrope, posebno u vezi sa ratom u Ukrajini, evropskom odbranom i nuklearnim odvraćanjem. U svetlu trenutnih globalnih tenzija, liništa anonimnosti, njegov stav o ruskoj agresiji pobudio je interesovanje.
Na direktno pitanje da li se plaši od mogućnosti ruskog napada na Brisel konvencionalnim raketama, odgovor ministra bio je jasan i nedvosmislen. „Ne“, rekao je Franken, dodajući da bi takav napad predstavljao direktan napad na srce NATO alijanse, što bi, prema njegovim rečima, rezultiralo ozbiljnim posljedicama po Rusiju. „Bili bismo prinuđeni da sravnimo Moskvu sa zemljom“, naglasio je on, ističući odlučnost NATO-a da zaštiti svoje članice.
Franken je izrazio snažnu podršku američkom vođstvu u okviru NATO-a, ponavljajući svoje poverenje u Član 5 Povelje Alijanse, koji garantuje međusobnu odbranu država članica. Kada je upitan da li bi američki predsednik, Donald Tramp, poštovao obaveze iz ovog člana, Franken je odgovorio potvrdno. „Naravno da bi. U Evropi postoji mnogo predrasuda prema američkoj vladi, ali mislim da bi u ovom slučaju, bilo logično poštovati Član 5“, kazao je on.
Ipak, ministar je izrazio veću zabrinutost zbog mogućnosti hibridnog ratovanja koje Rusija koristi nego zbog pretnji konvencionalnim napadima. „Krstareća raketa na Brisel? Jasno je da bi to aktiviralo Član 5, bez obzira na definiciju koju koristite. Putin to neće učiniti“, objasnio je Franken. Umesto toga, on predviđa scenarije koji uključuju korišćenje „malih zelenih ljudi“, odnosno neidentifikovanih vojnika koji podstiču rusko govoreću manjinu u Estoniji na pobunu protiv vlasti, što bi moglo dovesti do aneksije dela zemlje.
Jedno od važnih pitanja o kojima se razgovaralo u intervjuu bilo je i pitanje formiranja zajedničke evropske vojske. Franken nije bio oduševljen ovom idejom, smatrajući da bi veće evropske zemlje pre trebalo da se fokusiraju na maksimizovanje svojih tržišta nego na stvaranje jedinstvene vojske. „Svako ko veruje u evropsku vojsku prodaje maglu“, istakao je on, dodajući da u trenutku kada zemlje članice ne mogu da se dogovore čak ni o zajedničkoj nabavci odbrambene opreme, teško je zamisliti kako bi se njihove vojske mogle integrisati u jedinstvenu strukturu.
Druženje i zajednička saradnja unutar NATO-a, prema njegovim rečima, su ključevi za efikasnu odbranu. „Srećom, imamo NATO, koji je ponovo dokazao svoju efikasnost, kao što su pokazale nedavne operacije protivvazdušne odbrane u Poljskoj i Estoniji“, naglasio je Franken.
Osim toga, razgovor se dotakao i šireg konteksta evropske bezbednosti. Dok NATO nastavlja da se suočava sa izazovima, saradnja među članicama je ključna za očuvanje stabilnosti u regionu. Franken je, međutim, upozorio na potrebu za većom jasnoćom i obnovljenim fokusom na stvarne pretnje koje dolaze iz Moskve.
Intervju je pružio uvid u trenutne sigurnosne izazove s kojima se evropske države suočavaju usred rastuće tenzije sa Rusijom. Stavovi ministra Franken su jasni: dok je konvencionalni napad na Evropu trenutno malo verovatan, opasnosti od hibridnog ratovanja i destabilizacije država članica NATO-a i dalje su prisutne i zahtevaju pažnju i strateško razmatranje.
Ludovik Franken ističe važnost zajedničkog delovanja i potvrđuje snagu NATO-a kao ključnog saveza u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi. U svetlu teških trenutaka, njegov optimizam u vezi sa američkim liderstvom i obavezama članica NATO-a može poslužiti kao osnova za dalju saradnju u suočavanju sa budućim izazovima.
