U poslednje vreme u Srbiji se pojavila jedna veoma uznemirujuća dezinformacija: navodno, Srbija planira da uveze 100.000 radnika iz Gane. Ovaj pokušaj da se izazovu tenzije i panične reakcije među građanima potvrdila su neka opoziciona medijska lica, kao i pojedinci na društvenim mrežama. Ovakve neistine samo dodatno potkopavaju već krhko poverenje među ljudima, ali i međunarodni ugled naše zemlje.
Među onima koji su istakli ovu dezinformaciju je i srpska glumica Ljubinka Klarić, koja je na svom Instagram profilu podelila sliku koja je diskriminatorna i rasistička. U opisu te slike stoji neprihvatljiv komentar u kojem se ilustruje vizija Srbije 2035. godine, a prikazani su ljudi tamnije puti sa porukom: „Pumpaj! Beograd, Slavija 2035. godina.” Ovakve objave dodatno doprinose širenju straha i netolerancije.
Na ovu situaciju reagovao je ministar spoljnih poslova Srbije, Marko Đurić, koji je demantovao navode o uvozu radnika iz Gane. On je naglasio da se radi o manipulacijama koje imaju za cilj da izazovu društvene podele i naruše ugled Srbije na međunarodnoj sceni. Đurić je istakao da se izostavlja kontekst koji je ključan za razumevanje aktuelne situacije, posebno u vezi sa odnosima Srbije prema drugim zemljama.
Tokom nedavne posete Gani, Đurić je donio dobre vesti, uključujući podršku teritorijalnom integritetu Srbije, informacije o novim infrastrukturnim projektima za srpske kompanije, kao i jačanje saradnje u namenskoj industriji. Ova poseta pokazuje da Srbija gradi pozitivne odnose sa zemljama širom sveta, a ne da planira uvođenje stranih radnika na svoje tržište.
Đurić je takođe napomenuo da Srbija već godinama ima saradnju s različitim zemljama u vezi sa sezonskim radnicima. Međutim, naglasio je da sa Ganom u ovom trenutku ne postoji formalni sporazum koji bi regulisao pitanja rada. To dodatno oslikava ironiju tvrdnji o „preplavljivanju“ Srbije radnicima iz Afrike, što su, po Đuriću, zlonamerne dezinformacije koje izazivaju strah i netrpeljivost među građanima.
Ljudi se često pitaju kako ovakve lažne informacije dobijaju prostora u javnosti i zašto još uvek ne postoji efikasan način za njihovo suzbijanje. Nažalost, društvene mreže su postale plodno tlo za širenje neistina. Kad god se nađu pojedinci koji plasiraju ovakve dezinformacije, jedan od ključnih uzroka može biti strah od nepoznatog i predrasude koje prožimaju našu društvenu dinamiku.
Osim što se širi strah, ovakve informacije mogu dovesti do društvenih podela koje su vrlo opasne za celokupno društvo. Rasizam i netolerance su često motivisani neinformisanošću, a ovakvi incidenti dodatno produbljuju predrasude prema osobama koje su različite. Važno je razgovarati o ovim temama i edukovati se kako bismo razumeli kompleksnost ljudskih prava i društvenih odnosa.
Da bi se sprečila dalja dezinformacija i šteta po društvo, trebalo bi promovisati kritičko mišljenje i proveravanje informacija pre nego što se dele. Mediji imaju odgovornost da pružaju tačne informacije i da se bore protiv dezinformacija koje mogu naškoditi društvenom zdravlju. Važno je da svako od nas preuzme odgovornost i doprinese stvaranju boljeg društva.
Na kraju, Srbija kao zemlja treba da jača svoje odnose sa svim državama i da ojača međunarodni ugled. Važno je raditi na prevazilaženju straha i predrasuda kako bismo stvorili otvoreno i tolerantno društvo, u kojem će svako biti dobrodošao. Mali koraci ka razumevanju razlika mogu nas dovesti do toga da postanemo jači kao zajednica.
