Švedska, Norveška i Finska podižu svest građana o kriznim situacijama
Švedska, Norveška i Finska intenzivno rade na podizanju svesti svojih građana o mogućim kriznim situacijama i ratnim scenarijima. U sklopu tih aktivnosti, milioni Šveđana dobijaju brošure sa detaljnim uputstvima o tome kako da se pripreme za neočekivane događaje kao što su ratovi ili prirodne nepogode.
Švedska vlada je nedavno ažurirala svoje uputstvo pod nazivom „Ako dođe do rata ili krize“, koje se ranije koristilo tokom Hladnog rata. Novo izdanje je duplo obimnije od verzije iz 2018. godine, a građanima poručuje da nikada neće odustati ako Švedska bude napadnuta, kao i da ignorišu lažne informacije koje bi mogle da zbune javnost. U brošuri se nalaze saveti o neophodnim zalihama hrane, vode, lekova i drugih potrepština za najmanje tri dana, dok se preporučuju namirnice poput krompira, šargarepe, jaja, konzerviranih proizvoda i supe. Poseban naglasak stavljen je na važnost osnovnih lekova i tableta joda u slučaju nuklearnog incidenta.
Norveške vlasti su takođe preduzele akciju distribuiranjem 2,2 miliona štampanih pamfleta koji pozivaju građane da pripreme zalihe hrane i vode za najmanje sedam dana. Pored konzervirane hrane i lekova, građanima se savetuje da obezbede i sredstva za skladištenje energije i grejanje, kako bi bili spremni i u slučaju nestanka struje. Tore Kamfjord, predstavnik norveške agencije za civilnu zaštitu, istakao je da ekstremni vremenski uslovi, poput poplava i odrona, povećavaju rizik za norveško stanovništvo.
Finska je odlučila da se fokusira na digitalnu verziju brošure, smatrajući da je ažuriranje putem interneta praktičnije i ekonomičnije. Građani su pozvani da se pripreme za najteže scenarije, uključujući život u ekstremno hladnim uslovima sa temperaturama od -20 stepeni, bez struje i grejanja. U uputstvima se posebna pažnja posvećuje pripremi za vojne konflikte, objašnjavajući kako bi vlasti reagovale u slučaju oružanog napada.
Činjenica da su Švedska i Finska nekada bile neutralne zemlje, a sada intenzivno jačaju svoje odbrambene kapacitete, sugeriše da se bezbednosna situacija u regionu promenila. Ove zemlje su ubrzano jačanje svoje odbrambene moći usled rata u Ukrajini. Finska, sa dugom granicom sa Rusijom i istorijskim sećanjem na Zimski rat, nikada nije spuštala nivo pripravnosti.
Povećana svest o kriznim situacijama i ratnim scenarijima može biti od vitalnog značaja za građane ovih zemalja, omogućavajući im da se bolje pripreme za eventualne opasnosti. Ujedno, ovakve mere takođe mogu doprineti jačanju nacionalne bezbednosti i sprečavanju potencijalnih konflikata, stvarajući osećaj sigurnosti među stanovništvom.
U današnjem svetu, gde se bezbednost može narušiti iz različitih izvora, važno je imati plan za svaku eventualnost. Aktivnosti koje sprovode Švedska, Norveška i Finska mogu poslužiti kao primer drugim zemljama kako da se adekvatno pripreme i zaštite svoje građane u slučaju kriznih situacija. Svest o mogućim opasnostima i praktični saveti za preživljavanje mogu napraviti razliku između života i smrti u ugroženim situacijama.
