Francuska se suočava sa ozbiljnom krizom, a situacija bi mogla dodatno da se pogorša danas kada se očekuje da će pao treći premijer od prevremenih izbora 2024. godine. Druga po snazi zemlja Evropske unije trenutno je u sred ekonomske krize i pretnje od novog talasa nereda, ukoliko se ne reši trenutna paraliza u parlamentu.
Poslanici će se danas, 8. septembra, okupiti kako bi raspravili o glasanju o poverenju aktuelnom premijeru Fransoa Bajruu, koji je na toj funkciji manje od godinu dana. Očekuje se da će, ukoliko izgubi glasanje, to dodatno destabilizovati političku i ekonomsku situaciju u zemlji, sa potencijalno ozbiljnim posledicama po mandat predsjednika Emanuela Makrona.
Bajru nastoji da progura nepopularni plan štednje u vrednosti od 44 milijarde evra, koji uključuje ukidanje dva državna praznika i zamrzavanje potrošnje. On ističe da je ovo pitanje „opstanka nacije“ i upozorava da Francuska mora obuzdati rastući dug, koji iz dana u dan raste za dodatnih 12 miliona evra.
Kao rezultat političke nestabilnosti, troškovi zaduživanja Francuske rastu, a prinosi na desetogodišnje obveznice su porasli iznad onih u Španiji, Portugalu i Grčkoj, zemljama koje su nekada bile u centru dužničke krize evrozone. Ovo predstavlja oštar kontrast s imidžom evropskog „moćnika“ koji je Makron pokušavao da stvori. Mnogi Francuzi vide zemlju drugačije; istraživanja pokazuju da čak 66% njih smatra da se kvalitet života pogoršava, posebno u oblastima zdravstva i obrazovanja.
Politička kriza može se dovesti u vezu s odlukom Emanuela Makrona da raspiše vanredne izbore 2024. godine, nakon što je krajnje desničarski Nacionalni skup postigao dobre rezultate na evropskim izborima. Na tim izborima, Makronova stranka je izgubila mesta, ostavljajući zemlju s podeljenim parlamentom. U novom parlamentarnom okruženju, pokušaji formiranja manjinske vlade su propali, jer je Makron odbio da prihvati izbor levih kandidata za premijera.
Ukoliko Bajru izgubi glasanje danas, pritisak na Makrona da podnese ostavku će se povećati, uprkos njegovim tvrdnjama da će odslužiti svoj mandat do kraja. Marin Le Pen, liderka krajnje desnice, zahteva raspuštanje parlamenta, ali bi novi izbori mogli dodatno ojačati njen položaj i produbiti podeljenost u Skupštini.
Alternativa Bajruu bi bila imenovanje prelazne vlade dok se razmatra naslednik. Potencijalni kandidati su ministar oružanih snaga Sebastijen Lekornu i ministar pravde Žerald Darmanen. Međutim, trenutna politička klima je sumorna; ukoliko dođe do novih vanrednih izbora, ankete sugerišu da bi Nacionalno okupljanje moglo izaći kao pobednik.
S obzirom na široko rasprostranjeno nezadovoljstvo, očekuju se protesti širom Francuske 10. septembra pod sloganom „Blokirajmo sve“. Organizatori smatraju da je ceo sistem „truo do srži“ i da većina Francuza oseća da ih niko ne predstavlja. U trenutku kada se suočavamo s ratovima u Ukrajini i na Bliskom istoku, politička kriza u Francuskoj može biti „poklon“ ruskom predsedniku Putinu i američkom Donaldu Trampu, koji se „podsmevaju slabostima Evrope“.
Analitičari ukazuju na to da trenutna situacija predstavlja najdublju paralizu u zemlji u poslednjim decenijama. Dominik Moizi iz Instituta Montenj ističe da se Francuska suočava s frustracijom, besom i mržnjom prema eliti. Iako se čini da je promena vlasti neizbežna, nejasno je ko bi mogao preuzeti taj izazov.
Pitanje je da li će Makron postati predsednik koji je okončao dug period stabilnosti u zemlji, postavljajući temelje za buduću krizu ili promenu sistemskog pristupa u francuskoj politici. Politička nestabilnost, ekonomski problemi i rastući protesti predstavljaju ozbiljne izazove koje Francuska mora da savlada kako bi obezbedila bolju budućnost za svoje građane.
