Da bi se osigurala sećanja na junake Prvog svetskog rata koji nikada nisu stigli kući, u Srbiji su podizani krajputaši – kamenita obeležja koja simbolizuju povezanost predaka i potomaka. Ova obeležja najčešće se nalaze u okolini Čačka i zapadnoj Srbiji, a posebno su zastupljena u selu Lipnica, koje broji više od deset takvih spomenika.
Krajputaši su tihe, ali značajne svedoke prošlih vremena, kada su mladi junaci, u najboljoj dobi, ostavljali svoje živote na bojištima. Njihovi bližnji, majke i udovice, podizali su spomenike uz puteve s verom da će se tako osvetliti put do njihovih domova. Ova obeležja nisu nadgrobni spomenici, već spomenici sećanja, kako objašnjava Jelena Milićević, etnolog iz Centra za negovanje tradicije. Ispod krajputaša ne leže ostaci poginulih, već oni simbolizuju sećanje na one koji su život izgubili daleko od svojih domova.
Milićevićeva ukazuje na važnost ovih spomenika poput „kamenih knjiga“ u kojima su zabeleženi sudbine mladih vojnika. Krajputaši sadrže informacije o tome gde su junaci poginuli, njihove biografije, pa čak i detalje o tome kako su završili svoje živote. U ovoj zemlji spomenici su postavljeni kao trajno obeležje, zahvaljujući težnji zajednice da sačuva uspomenu na svoje najhrabrije.
Na ovim spomenicima često se nalaze floralni elementi, što simbolizuje da su ti vojnici izgubili život u cvetu mladosti. Pored cvetnih ukrasa, na krajputašima se mogu videti prikazi vojnog materijala i opreme, što dodatno oslikava život vojnika. Milićevićeva naglašava njihovu višeslojnost i bogatstvo značenja.
Pored očuvanja ovih simboličnih mesta, Centar za negovanje tradicije apeluje na to da se uradi malo više na održavanju prostora oko krajputaša. Preporučuju da se ukloni korov i šiblje kako bi ovi spomenici dobili zasluženu pažnju i poštovanje. Na taj način se ne samo čuva sećanje na junake već se i obogaćuje kulturno nasleđe zajednice.
Ove konkretne inicijative potiču iz želje da se obnovi svest o značaju ovih spomenika, kako bi generacije koje dolaze mogle da razumeju i cene žrtvu i hrabrost onih koji su dali svoje živote za domovinu. Krajputaši su simbol trajne veze između prošlosti i sadašnjosti, mesto okupljanja i refleksije o hrabrosti i požrtvovanosti predaka.
U svetlu svega ovoga, važno je posvetiti vreme i pažnju ovim kamenim svedocima, jer oni predstavljaju više od običnog obeležja; oni su deo identiteta zajednice. Kulturno nasleđe koje nosimo sa sobom oblikuje našu sadašnjost i budućnost, a krajputaši su podsetnik na to koliko je važno ne zaboraviti one koji su dali svoje živote za slobodu i mir.
Milanov novi pristup održavanju ovih spomenika mogao bi doneti promenu u lokalnim zajednicama i podstaknuti veće interesovanje za kulturu i istoriju regiona. Krajputaši su, stoga, ne samo arhitektonski elementi već i aktivni deo društvene svesti i kolektivnog pamćenja.
Očigledno je da su krajputaši dragoceni svedoci jednog turbulentnog poglavlja u istoriji, a njihova vrednost i dalje traje. Njihova očuvana forma govori nam o hrabrosti, stavljajući akcenat na važnost sećanja i kontinuiteta, što čini srž svake zajednice koja poštuje svoj identitet i nasleđe.
