Spoljnotrgovinski deficit Hrvatske u prvim mesecima ove godine dostigao je značajnu cifru od osam milijardi evra. Ova informacija je objavljena od strane Državnog zavoda za statistiku (DZS) i predstavlja važan indikator stanja u domaćoj ekonomiji, posebno u kontekstu globalnih ekonomskih trendova.
Prema preliminarnim podacima, ukupna vrednost izvoza robe iz Hrvatske iznosila je 10,2 milijarde evra, što je povećanje od 5,3 posto u odnosu na isti period prethodne godine. Ovaj rast može se delimično pripisati jačanju tražnje na tržištima Evropske unije, kao i stabilnijim izvozničkim kapacitetima u domaćem sektoru.
S druge strane, uvoz je takođe beležio rast, i to za 0,5 posto, čime je dostigao ukupnu vrednost od 18,2 milijarde evra. Ovaj porast uvoza ukazuje na kontinuiranu zavisnost Hrvatske od stranih tržišta i proizvoda, što može biti zabrinjavajuće u svetlu stalnih globalnih nestašica i inflatornih pritisaka.
Na osnovu DZS-ovih podataka, istaknuto je da je izvoz u druge zemlje Evropske unije iznosio 6,8 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 5,9 posto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Takođe, izvoz u treće zemlje povećan je za 4,1 posto, dosegnuvši vrednost od 3,4 milijarde evra. Ovi podaci ukazuju na pozitivne trendove kada je reč o međunarodnoj trgovini, ali postavljaju pitanje o dugoročnoj održivosti ovih rasta s obzirom na sve veći deficit.
Hrvatska ekonomija, koja je već bila pod pritiskom tokom pandemije, suočava se s izazovima kao što su visoke cene energenata i sirovina, što dodatno komplikuje situaciju na tržištu. Povećan uvoz može se delimično objasniti potrebama za energentima i materijalima potrebnim za industrijsku proizvodnju, dok se istovremeno suočavamo s porastom cena ovih proizvoda na svetskoj sceni.
Ekonomisti upozoravaju da kontinuiran deficit može predstavljati rizik za makroekonomsku stabilnost zemlje. Dugoročno, ova situacija može dovesti do slabijeg deviznog kurse, što utiče na kupovnu moć građana i može izazvati inflaciju. Osim toga, zavisnost od uvoza u kontekstu globalnih turbulencija može dovesti do problema sa snabdevanjem i dodatnim uticajem na domaću ekonomiju.
Analitičari smatraju da bi Hrvatska trebao pojačati svoje proizvodne kapacitete kako bi smanjila zavisnost od stranih tržišta i ublažila pritiske na devizni bilans. Investicije u lokalne industrije, kao i potpora inovacijama i održivom razvoju, ključne su za jačanje nacionalne ekonomije i smanjenje spoljnotrgovinskog deficita.
Takođe, vladine agencije pozvane su da preduzmu aktivne mere u cilju poboljšanja izvoza, kroz razne stimulacije i olakšice za domaće proizvođače. Ove mere mogu biti usmjerene na poboljšanje infrastrukture, olakšavanje pristupa finansijama, kao i unapređenje obrazovanja i veština radne snage u skladu sa potrebama tržišta.
Iako su podaci za prvih pet meseci ove godine osvetlili neke pozitivne aspekte u izvozu, pitanje kako održati te trendove i obrnuti deficit ostaje ključno. Samo kroz koordinisane napore na polju ekonomskih strategija, Hrvatska može da se suoči sa izazovima, unapredi svoje međunarodne pozicije i obezbeđuje dugoročnu ekonomski stabilnost. U svetlu ovih saznanja, jasno je da je potrebna dalja analiza i postupci usmereni prema održivoj ekonomskoj politici koja će doneti koristi građanima i preduzećima.
