Prema najnovijim podacima entitetskih zavoda za statistiku, Republika Srpska i Federacija Bosne i Hercegovine suočene su sa značajnim deficitima u spoljnotrgovinskoj saradnji tokom 2023. godine. Ovi podaci otkrivaju da je spoljnotrgovinska ravnoteža značajno narušena, što ima duboke ekonomske posledice po oba entiteta.
U prvih devet meseci ove godine, Republika Srpska zabeležila je deficit od oko 1.2 milijarde konvertibilnih maraka. Ova brojka ukazuje na to da se uvezeno više roba nego što se izvezlo, dok se prema podacima statističkog zavoda smanjuje i obim industrijske proizvodnje. U isto vreme, Federacija BiH takođe beleži visoke deficite, sa sličnim trendovima u spoljnotrgovinskoj razmeni.
Analitičari ukazuju da su uzroci ovog deficita višestruki. Pored globalnih ekonomskih pritisaka, kao što su inflacija i porast cena energenata, domaća proizvodnja se suočava sa mnogim izazovima. Mnogi preduzetnici ističu da je teško konkurisati stranim proizvođačima, koji nude proizvode po nižim cenama, što dodatno pogoršava uslove poslovanja.
Pored toga, infrastrukturni problemi igraju značajnu ulogu u smanjenju konkurentnosti domaćih proizvoda. Nedostatak modernih saobraćajnica i logističkih centara otežava transport i distribuciju proizvoda, što, na kraju, utiče na ukupnu potražnju i izvoz.
U ovoj situaciji, mnoge kompanije su primorane da smanje proizvodnju ili čak da obustave poslovanje. Statistika pokazuje da je u 2023. godini došlo do znatnog smanjenja u broju preduzeća koja se bave izvozom, što dodatno doprinosi negativnoj trgovinskoj bilanci.
Iako su u Vladi Republike Srpske i Federacije BiH svesni alarmantne situacije, mere za stimulisanje izvoza su spore i nedovoljno razvijene. U poslednje vreme, vlasti su najavile određene poteze, uključujući subvencije za domaće proizvođače i podsticaje za izvoz, ali njihova primena je i dalje na nivou planiranja.
Takođe, privrednici se suočavaju sa neophodnošću (re)kvalifikacije radne snage. Edukacija i obuka su ključni za jačanje konkurentnosti na tržištu, ali i ovde postoje prepreke. Nedostatak ulaganja u obuke i obrazovne programe otežava prilagođavanje tržišnim potrebama, što dovodi do toga da domaći proizvodi ne mogu da se nose sa stranim konkurentima.
Mnogi analitičari smatraju da se situacija može poboljšati samo uz ozbiljniju međunarodnu saradnju i investiranje u tehnološke inovacije. Ističe se i značaj diversifikacije izvoza, kako bi se smanjila zavisnost od nekoliko ključnih tržišta i proizvoda.
Osim toga, trgovinski sporazumi i članstvo u međunarodnim organizacijama, kao što su Svetska trgovinska organizacija (WTO) i regionalne trgovinske inicijative, mogu znatno poboljšati položaj domaćih proizvođača na globalnom tržištu.
Pored toga, država treba da se fokusira na jačanje privrednih kapaciteta kroz istraživanje i razvoj, kao i podsticaj preduzimaštvu. Promocija lokalnih proizvoda i njihovo predstavljanje na međunarodnom tržištu može otvoriti nova vrata za domaće proizvođače, čime bi se finansijska situacija značajno popravila.
Mnoge zemlje u okruženju pružaju podršku svojim lokalnim preduzećima kroz različite mehanizme, što bi i BiH mogla da usvoji i prilagodi vlastitoj ekonomiji.
U zaključku, kako Republika Srpska, tako i Federacija BiH, moraju hitno da preduzmu mere za stabilizaciju i poboljšanje ekonomskih uslova kako bi prevazišle teške izazove u spoljnotrgovinskoj saradnji. Bez sveobuhvatne strategije i konkretnih akcija, ovo stanje može da se pogorša, što bi imalo dugoročne posledice po celokupno društvo. Kroz zajednički napor i koordinaciju između vlasti, privrede i obrazovnog sektora, moguće je stvoriti održivu ekonomiju koja će biti otpornija na globalne ekonomske turbulencije.
