Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije u januaru 2024. godine dostigla je 5,18 milijardi evra, što predstavlja rast od 6,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Međutim, zabrinjavajuća vest jeste da je trgovinski deficit porastao za čak 50% i sada iznosi 733 miliona evra. Ova situacija pokreće važno pitanje o uzrocima rasta deficita i njegovoj povezanosti sa trenutnim političkim okolnostima u zemlji.
U analizi spoljnotrgovinske razmene, primetno je da je u januaru zabeležen znatan porast uvoza, dok je izvoz opao u poređenju sa istim mesecom prošle godine. Ekonomisti objašnjavaju ovaj trend ekonomskom krizom koja se širi Evropom i opadajućom potražnjom za srpskim proizvodima. Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije ukazuje na činjenicu da je Srbija u prethodnoj godini ostvarila rast od 3,9%, što dodatno objašnjava porast uvoza.
Stanić objašnjava da su glavni izvori rasta unutrašnji, posebno zahvaljujući infrastrukturnim projektima i oporavku domaće potrošnje. Ističe da je zbog rastuće građevinske aktivnosti i potrebe za industrijskim inputima, mašinama i opremom, došlo do povećanog uvoza. „To je razlog zašto smo imali rast uvoza, dok je izvoz opao“, naglašava Stanić.
U međuvremenu, tradicionalni spoljnotrgovski partneri Srbije, kao što su Nemačka, Francuska i Italija, gube trku s Kinom, koja postaje sve važniji igrač na ovom polju. Ivan Nikolić iz Instituta društvenih nauka predviđa da će Kina ubrzo postati najvažniji spoljnotrginski partner Srbije. On takođe ukazuje na to da geopolitičke i unutrašnje političke tenzije utiču na ekonomsku situaciju u zemlji i predviđa da će do 2025. godine Srbija doživeti niži rast bruto domaćeg proizvoda nego što se očekivalo.
Postoje i naznake da bi dodatna carinska ograničenja između SAD-a i Evrope mogla izazvati negativne efekte po srpski izvoz. Nikolić ističe da su te poteškoće, zajedno s otežanom prodajom proizvoda na ruskom tržištu, posledica rata, a i problemi sa konjunkturom u evrozoni dodatno otežavaju situaciju. Čini se da će 2024. godina biti teža nego što su ekonomski analitičari pretpostavljali.
Stanić također napominje da je u zemlji prisutan rast političkog rizika, koji je rezultat trenutne političke krize. On veruje da su spoljni faktori pre ovih unutrašnjih važniji za objašnjavanje trenutnog stanja, s obzirom na to da nisu primetne direktne posledice na industrijsku proizvodnju i izvoz.
Gledajući unapred, Nikolić smatra da bi spisak potencijalnih izlaza u narednim mesecima mogao obuhvatati uspešnu proizvodnju i prodaju novog modela Fiat Grande Pande, masovnu proizvodnju pneumatika, ali i povoljnu poljoprivrednu sezonu. Takva situacija bi mogla doprineti poboljšanju izvoza ukoliko se ostvare predviđeni uslovi.
Iz Kancelarije za informacione tehnologije javili su da očekuju porast u tom sektoru, s obzirom na to da je izvoz u području informacionih tehnologija u januaru 2024. bio veći za 15% nego u januaru 2023. godine. To je deo šireg trenda koji može doprineti stabilizaciji trgovinske bilance u budućnosti.
U zaključku, naredna godina će doneti mnoge izazove za srpsku ekonomiju, a uslovi će zavisiti kako od unutrašnjih faktora, tako i od međunarodnih okolnosti. Stavovi ekonomista sugeriraju da je neophodno prilagoditi strategije i politike kako bi se ublažili efekti ovih izazova i poboljšala spoljnotrgovinska pozicija Srbije.
