ŠTETE od mraza, grada, suše, olujnih vetrova i drugih nepogoda izazvanih klimatskim promenama svake godine u srpskom agraru mere se milijardama evra. Dugoročne posledice ovih pojava su sve dramatičnije, što navodi mnoge poljoprivrednike na to da odustaju od proizvodnje jer gube borbu sa neprijateljskom prirodom.
Stručnjaci smatraju da su promene u načinu upravljanja poljoprivredom neophodne kako bi sektor opstao. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović naglašava da bi država trebala da poveća podsticajna sredstva za tehnologije koje su prilagođene klimatskim promenama. Visoke temperature tokom vegetacije predstavljaju posebno ozbiljan problem. To dovodi do ožegotina na plodovima, lišću, pa čak i na kori stabala i grana. Kada se na plodovima jave ožegotine, oni su uglavnom pogodniji za industrijsku preradu, što umanjuje rentabilnost same proizvodnje.
U 2017. godini, ekstremne temperature su prouzrokovale ožegotine kod svih vrsta voća, a posebno su te pojave zabeležene kod malina sorti Polka i Polana u Vojvodini. Kao rezultat toga, došlo je do smanjenja rodnosti u narednoj godini. Profesor Keserović savetuje kreatorima agrarne politike da uvedu podsticaje za stočarstvo, navodnjavanje, kao i izbor odgovarajućih biljnih kultura za specifične agroekološke uslove.
Osim prirodnih nepogoda, niske zimske temperature i kasni prolećni mrazevi takođe ugrožavaju prinos i kvalitet voća. Pored toga, nagle promene temperature, visoke letnje temperature, relativna vlažnost vazduha i nedostatak padavina doprinose smanjenju prinosa. Profesor Keserović preporučuje gajenje otpornijih sorti i izbegavanje osjetljivijih voćnih vrsta u oblastima podložnim ovakvim vremenskim prilikama. Takođe naglašava važnost pravilne pripreme voćaka pre ulaska u period mirovanja, što ih čini otpornijim na niske temperature.
Iako visoki troškovi investicija predstavljaju prepreku za mnoge, profesor smatra da se isplate već nakon jedne kritične godine, posebno uz državne subvencije. Srbija bi mogla da uči od zemalja poput Španije, koja, uprkos nepovoljnijim uslovima, ima stabilnu poljoprivrednu proizvodnju. Tokom posete regionu Kalande, gde su takvi uslovi prevaziđeni upotrebom naprednih tehnologija, naši poljoprivrednici su mogli da vide kako se mogu koristiti tehnologije za zaštitu od nepogoda.
U poslednjih deset godina, štete od grada su postale sve učestalije, a jedini pouzdan način zaštite ostaje postavljanje protivgradnih mreža koje mogu trajati i do 25 godina. U Slankamenu, grad je u 2010. godini uništio rod na više od 800 hektara. Od 2017. godine, jake oluje su se pojačale, što dodatno ugrožava voćnjake, uključujući i one zaštićene protivgradnim mrežama. Poznato je da se na ovoj infrastrukturi mora raditi kako bi se unapredila otpornost voćnjaka.
Osim zaštite od grada, savremena infrastruktura je takođe ključna. U Španiji, putevi i sistemi za navodnjavanje omogućavaju dvostruke useve godišnje. U voćarstvu se koristi metoda kap po kap, što predstavlja efikasan način navodnjavanja. U regionu Kalande, voćne vrste, poput breskve, badema i masline, su postavljene kao prioritet, a njihove tehnike koje uključuju standardizaciju proizvodnje obezbeđuju visoke prinose.
Specijalne kese se koriste za zaštitu plodova od insekata, ožegotina i drugih oštećenja, što olakšava integrisanu i organsku proizvodnju. Na tržištu, cena plodova breskve je visokog kvaliteta i može dostići 22 evra po kutiji teške šest kilograma, dok proizvođači sa visokim prinosima mogu ostvariti značajne zarade.
U budućnosti, zaštita poljoprivrede od mraza i grada mora ostati prioritet, a prilagođavanje strategija i tehnologija ključno za očuvanje srpske agrarne produkcije.
