Crna Gora se suočava sa značajnim političkim tenzijama u vezi sa Sporazumom o saradnji sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) u oblasti turizma i razvoja nekretnina. Premijer Milojko Spajić je zatražio od predsednika Skupštine Andrije Mandića da se vrati na dnevni red ovaj sporazum, nadajući se da će parlament usvojiti Predlog zakona kojim bi se potvrdio ovaj sporazum. Ovaj zahtev dolazi usred protesta organizovanog ispred zgrade Skupštine u Podgorici, gde su aktivisti izrazili zabrinutost i pozvali na odlaganje usvajanja sporazuma.
Protest je organizovan kao deo inicijative pod nazivom „Velika plaža ili Velika laža“, a učesnici su iskazali sumnju u benefite koje bi ovaj sporazum mogao doneti. Trodnevni apeli za čekanje mišljenja Evropske komisije i relevantnih agencija kao što su Agencija za zaštitu konkurencije i Agencija za sprečavanje korupcije ukazuju na to da je javnost zabrinuta zbog mogućih negativnih efekata ovog sporazuma na konkurenciju i ekonomski razvoj Crne Gore. Jovana Janjušević, direktorka Centra za zaštitu i proučavanje ptica, osvrnula se na potencijalne opasnosti za prirodnu sredinu i ekosistem tokom protesta.
Dok se Spajić zalaže za hitno usvajanje sporazuma, predsednika države Jakov Milatović poziva na strpljenje i odlaganje rasprave dok ne stignu mišljenja evropskih institucija. Milatović je u nekoliko navrata istakao potrebu za poštovanjem evropskih standarda i usklađivanjem potpisanih sporazuma sa zakonodavstvom EU. Ove razlike u stavovima između izvršne i zakonodavne vlasti ukazuju na postojeće tenzije i nesuglasice u vladajućem telu.
Umeđu vremenu, Mandić je podržao ideju o izmeni dnevnog reda, ali je naglasio potrebu za dodatnim konsultacijama. Ova situacija predstavlja izazov za prethodne vlasti, koje su se trudile da balansiraju između stranih investicija i zaštite domaće ekonomije. Iz toga proističe visoki stepen odgovornosti koja leži na premijeru Spajiću, čije odluke mogu imati dugoročne posledice na crnogorsku ekonomiju, posebno u sektoru turizma.
Osim ekonomske dimenzije, ovaj sporazum ima i značajne ekološke i društvene aspekte. Iako donosi potencijalne ekonomske koristi, kao što su povećanje turističkog prometa i privlačenje stranih ulaganja, može takođe izazvati negativne posledice po životnu sredinu, posebno u osetljivim predelima kao što je Velika plaža. Lokalne vlasti u Ulcinju su takođe izrazile protivljenje ovoj inicijativi, ukazujući na potrebu za obazrivim pristupom i sveobuhvatnim procenama pre nego što se donesu odluke.
Osim toga, predstavnici civilnog društva i organizacije za zaštitu životne sredine su pozvale vladu da uvažava javno mnjenje i angažuje se u transparentnijem procesu donošenja odluka. Protesti i pozivi na dijalog naglašavaju potrebu za inkluzivnijim pristupom, gde bi se glasovi građana i stručnjaka uzeli u obzir prilikom evaluacije velikih investicionih projekata.
Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će se članovi Skupštine odnositi prema zahtevima vlade i građana. Da li će doći do dogovora i kompromisa koji će zadovoljiti sve strane? Čini se da je budućnost ovog sporazuma neizvesna, a debata o njegovim mogući implikacijama nastavlja se u javnom prostoru.
U svakom slučaju, sledeći koraci će biti ključni za oblikovanje budućnosti crnogorskog turizma i ekonomskog razvoja. U složenom političkom pejzažu, važno je održati balans između privlačenja stranih investicija i zaštite interesa lokalnih zajednica i prirodnih resursa.
