Njujorška berza otvorila se danas u 15.30 časova po našem vremenu, beležeći oštar pad indeksa nakon što su Sjedinjene Američke Države uvele carine na veliku grupa proizvoda iz različitih zemalja. Ove vesti su izazvale uznemirenost među investitorima, što je dovelo do drastičnog smanjenja vrednosti američkih akcija.
Indeks S&P 500, koji predstavlja opšte merilo američkog tržišta akcija, na početku trgovanja pao je za 2,48 odsto, što u praksi iznosi gubitak od 133 poena, tako da je vrednost indeksa pala na 5.262,68 poena. Ovaj pad reflektuje opšti negativan sentiment među ulagačima, koji su zabrinuti zbog sve snalazivijeg trgovinskog rata između SAD i Kine.
Industrijski prosek Dow Džonsa, koji prati 30 velikih američkih kompanija, beleži još drastičniji pad, s obzirom da je na otvorenom tržištu pao za 982 poena, odnosno 2,4 odsto, dostigavši 39.563 poena. Zanimljivo je napomenuti da se ovaj pad može smatrati visokim, s obzirom na to da su akcije Dow Džonsa pale za 10 odsto u odnosu na svoj nedavni rekordni nivo, što ga stavlja u „teritoriju korekcije“, upozorava Guardian.
Analitičari primećuju da je Nasdaq, koji obuhvata oko 3.500 kompanija, pretežno iz tehnološkog sektora, pao za tri odsto, što znači da je izgubio čak 20 odsto u odnosu na svoju rekordnu vrednost. Ovaj trend ukazuje na to da su tehnološke kompanije, koje su ranije bile pokretači rasta na berzi, sada pod velikim pritiskom.
Britanski portal ocenjuje da je današnji dan najgori na američkoj berzi od marta 2020. godine, kada su se tržišta suočila sa drastičnim padovima usled početka pandemije COVID-19. Tržište akcija ponovo je na udaru, što je dodatno pojačano reakcijom Kine na novouvedene carine. Naime, kineska vlada je odgovorila na poteze američkog predsednika Donalda Trampa najavivši da će uvesti dodatne carine od 34 odsto na američku robu.
Ova odluka Peking označava kao jasno upozorenje i signalizira veliku eskalaciju trgovinskog rata između SAD i Kine. Prema izjavama iz ministarstva finansija Pekinga, „za svu uvezenu robu poreklom iz SAD biće nametnuta dodatna carina od 34 odsto, povrh sadašnje važeće carinske stope.“
Stručnjaci smatraju da bi prolongiran trgovinski sukob mogao imati ozbiljne posledice po globalnu ekonomiju, potencijalno dovodeći do recesije. Investitori su sve više zabrinuti kako će ovi potezi uticati na profitabilnost mnogih preduzeća, posebno onih koja u velikoj meri zavise od izvoza ka Kini.
Jedan od analitičara sa Wall Streeta istakao je: „U ovom trenutku, tržište je veoma reaktivno na svaku vest koja dolazi iz Bele kuće ili Pekinga. Trgovinski odnosi između dve najveće ekonomije sveta su ključni, a svaki korak unazad samo dodatno potkopava poverenje investitora.“
Pored toga, postoji strah da bi ekonomska nesigurnost mogla uticati i na potražnju potrošača, što bi dodatno pogoršalo situaciju. Finansijski analitičari savetuju investitorima da prate razvoj događaja i budu oprezni u vezi s novim ulaganjima dok se situacija ne stabilizuje.
U svetlu ovih dešavanja, investitori će pažljivo pratiti sve buduće izjave i odluke vlada, kako bi pravovremeno reagovali na promene na tržištu. Tržišni analitičari napominju kako će komunikacija iz Bele kuće i dalji potezi Kine biti od ključnog značaja za buduće kretanje berzovnih indeksa.
